Stvoriti prilike da građani požele da ostanu u Srbiji
Odlazak ovdašnjih radnika u Nemačku, investicije iz ove zemlje u Srbiji, najavljeni bojkot predstojećih izbora dela srpske opozicije – deo su tema o kojima za list „Zrenjanin” govori poslanik Bundestaga Folkmar Klajn, koji je u četvrtak, 10. oktobra, boravio u našem gradu. Razlog posete je njegovo učešće u jesenjoj školi stipendista Fondacije „Konrad Adenauer”, koja je održana u hotelu „Vojvodina”. Pored toga, nemački zvaničnik, član vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU), otkrio je i staru istorijsku vezu između Srbije i oblasti Zigen-Vitgenštajn u zapadnoj Nemačkoj, odakle sam potiče.
Po zvanju ekonomista, a takođe i izaslanik za ekonomsku saradnju i razvoj parlamentarne grupe CDU/CSU, Folkmar Klajn je objasnio za naš list šta očekuje od najavljenog olakšanog zapošljavanja građana Srbije u Nemačkoj od 1. marta naredne godine – hoće li ono uticati na to da još veći broj ljudi sa ovih prostora zatraži posao u ovoj članici EU?
– Teško je pitanje, oko kojega sam podeljen. Svestan sam da je za mnoge u Srbiji i drugim zemljama regiona ono zaista značajno u ličnom smislu. Međutim, to pitanje bitno je i za ovdašnje države – jer loše je kada obrazovani i obučeni ljudi svoje šanse traže na nekom drugom mestu. Bitno je da postoji sloboda izbora, da svako ko je nezadovoljan može da ode i potraži nešto bolje za sebe, ali je još važnije poboljšati mogućnosti i prilike u Srbiji i susednim zemljama. U tom slučaju, građani bi imali mogućnost da odu u Nemačku ili neku drugu evropsku zemlju, ali da isto tako u svojoj domovini imaju dobru perspektivu, ako se popravi situacija, dajući doprinos njenom razvoju. Dakle, zadatak svih nas – i vlasti u Srbiji, ali i u Nemačkoj – jeste da stvorimo bolje šanse kako bi ljudi ostajali ovde gde bi mogli bolje da žive i zarade od svog rada.
Najveći investitor u Zrenjaninu jeste nemačka kompanija „Drekslmajer”. Ako uzmemo nju za paradigmu, da li su danas bolji ekonomski ili politički odnosi Srbije i Nemačke?
– To ne ide jedno bez drugog. Verujem da, što se tiče ekonomskih odnosa, ima još prostora za napredak, iako danas nemačke firme već zapošljavaju 60.000 ljudi u Srbiji. Ipak, po tom pitanju u Nemačkoj i dalje postoji relativno puno uzdržanosti, jer sliku o Srbiji kod prosečnog građanina Nemačke još pretežno oblikuje prošlost i vreme Slobodana Miloševića, a nedovoljno svesti da nas povezuju zajedničke hrišćanske vrednosti, koje su važne za Evropu. Stoga smatram da više treba da se, i sa političke tačke gledišta, oslonimo na te vrednosti kako bismo postigli i bolju ekonomsku saradnju, koja je svakako već dobra.
Najaktuelnija politička tema u Srbiji jeste bokot izbora. Poznat je stav Dejvida Mekalistera, ali i vaše stranke i Evropske unije, međutim kako vi kao parlamentarac gledate na primedbe opozicije i najavu da neće učestvovati na izborima?
– Smatram da bojkot nije pravo rešenje, mada ne poznajem najbolje pozadinu cele situacije. Opozicija, koliko sam razumeo, kritkuje odnose koji vladaju i uslove izbora, ali za koje nije odgovorna sadašnja vlada, već su doneti kada je današnja vlast bila u opoziciji. Opozicija koja kritikuje, trebalo bi da predloži šta bi bilo bolja alternativa i šta se može učiniti, a moj utisak je da oni to i ne znaju u potpunosti.
Nemačka ulaže velike napore u normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Koliko rezultati izbora u Prištini i činjenica da će doći nova garnitura u Vladu doprinose pomirenju ili pak usporavaju dijalog?
– Važno je što se Nemačka snažno angažuje da se pronađe rešenje u ovom konfliktu, jer je to jedan od uslova za Srbiju kada je reč o pristupanju Evropskoj uniji. I za Nemačku je bitno da Srbija što pre postane sastavni deo EU. Još uvek je rano da dam konačnu ocenu o izborima. Lično, priželjkivao sam nešto drugačiji ishod – tačnije bolji rezultat Vjose Osmani iz LDK (Demokratski savez Kosova) jer sumnjam u zainteresovanost Aljbina Kurtija za pronalaženje rešenja u odnosu Kosova i Srbije na osnovu prethodnih ideja o velikoj Albaniji njegove partije. Ipak, treba sačekati i videti kako će se stvari dalje razvijati. Nadam se da će buduća vlast u Prištini biti zaintersovana da se pronađe rešenje.
Od Vilema Oranskog do Srbije
Folkmar Klajn otkrio je i zanimljivu priču o tome kako zastava Srbije zapravo vodi poreklo iz oblasti Zigen-Vitgenštajn u zapadnoj Nemačkoj, odakle on potiče. – Tu je rođen i plemić Vilem Oranski, koji je postao vođa pokreta za oslobođenje u Holandiji, boreći se protiv špansko-habzburške vlasti u 16. veku. Sa sobom je na pohodu u Holandiju poneo i narandžasto-belo-plavu zastavu, koja je onda postala holandska zastava. Potom je, kako bi bilo vidljivije, narandžasta zamenjena crvenom, ali nacionalna boja Holandije do danas je ostala narandžasta. Ruski car Petar Veliki je, provevši nekoliko meseci u Holandiji i zavolevši je, preneo crveno-belo-plavu zastavu u Rusiju, ali sa drugim rasporedom boja. U veku jačanja nacionalih pokreta u Evropi to je postala panslavistička zastava, koju je potom usvojila i Srbija – objasnio je nemački poslanik.
