Otrovna priča
Piše: Ljiljana Bailović
– E, pa, napilo se to ove naše zrenjaninske vode, pa ne ume da stane, samo pobeđuje! – tako je glasio šeretski zaključak koleginice Biljane, našeg sportskog urednika, na vest da je jedna naša sportska ekipa (opet) nadigrala protivnika. Šta je bilo, Biljo?
– Samo pobeđuju! Mora da je ova naša voda, posebno „obogaćena” arsenom, zapravo čudotvorna. Još sad uglavnom pijemo flaširanu, a pogledaj kakvu slavnu sportsku istoriju imamo, sve te reprezentativce i olimpijce iz druge polovine 20. veka, svi ti izvanredni rezultati upravo su iz vremena kad se svakodnevno pila česmovača – razvija Biljana svoju misao, uveseljavajući sve prisutne u redakciji. Ona važi za osobu reske duhovitosti, a i naročite (auto)ironičnosti koja lako relaksira svaku „tvrdu” situaciju. Kao ovo sad, u vezi sa zaista rezignirajućim epizodama „u nastavcima”, oko prečišćavanja zrenjaninske vode.
Mada, ko zna, možda je Biljana zaista u pravu. Možda je „tajna” odbojkaških, rvačkih, atletičarskih, košarkaških, stonoteniserskih i drugih medalja koje su na belosvetskim takmičenjima osvajali brojni mladi ljudi – „naše gore list” – baš u vodi: ako ništa drugo, očeličila ih je (znate kako se kaže: „Što me ne ubije, to me ojača”). Uostalom, otkad je zrenjaninska voda izašla na zao glas, i od prijatelja koji žive u drugim, udaljenim gradovima, dobijam ponekad takve zajedljive opaske, kao: ništa vama neće biti, vas arsen čuva (od svake zaraze). Ili: nisu nas od malih nogu arsenom hranili (nego mene, pa mi je zato jezik dugačak i račvast). A i mi, žitelji Zrenjanina, nekako smo od početka svesni specifikuma naše vode. Sećam se da je mom (aktuelnom) mužu, još prvi put kad je u Zrenjanin svratio, tetka Nena rekla: – Čuvaj se ti, dete, teška je ova naša voda, ko se jednom napije, zauvek ostane (i stvarno, upoznao je mene).
Zato i nisam sigurna da ćemo se skroz usrećiti kad ovu fabriku vode proglase ispravnom. Posebno kad nam stignu računi za vodu – za sve kubike potrošene na tuširanje, pranje veša, a i kola, ispiranje wc šolja, jer ćemo, sumnjičavi kakvi jesmo, za piće i dalje (i još dugo) koristiti onu flaširanu. Za svaki slučaj.