– Juče ujutru sam opet dobila napad histerije jer već treći-četvrti dan ne mogu da se okupam – besno je rekla jedna sugrađanka na tribini o vodi pod nazivom „Ko (nam) je kriv?“ koju je u utorak, 30. juna, u Mesnoj zajednici na Bagljašu organizovao Građanski preokret.
Sa građanima su razgovarali novinar Zoran Dedić, sociolog Ivan Živkov, aktivisti Građanskog preokreta Dušan Kokot i Dragana Popović, zatim politikolog Miroslav Samardžić. Teme su bile – višemesečni slab pritisak u slavinama, ćutanje „Vodovoda“, nezakonitosti oko fabrike vode, a govorilo se i o višedecenijskim pokušajima zrenjaninskih vlasti da se obezbedi zdrava pijaća voda, kao i o aktivizmu građana u vezi sa vodosnabdevanjem.
Građanski preokret je objavio dokument „Vodovoda i kanalizacije“ (ViK) od 12. juna ove godine pod nazivom „Plan aktivnosti za pribavljanje licence za poslove snabdevanje vodom javnog vodovoda“, u kojem ViK između ostalog navodi da ne poseduje licencu za obavljanje delatnosti snabdevanja vodom za piće sistemom javnog vodovoda. Građanski preokret je saopštio i da „Vodovod“ ignoriše njihove zahteve za pristup informacijama od javnog značaja kojima se traže ugovori sklopljeni sa fabrikom vode, ali da su uprkos tome, uspeli da saznaju da građani Zrenjanina plaćaju prečišćenu vodu od počertka maja, kada je „Vodovod“ podneo zahtev nadležnoj inspekciji da se ona proglasi ispravnom.
Osim toga, na trbini je konstatovano da problem već neko vreme nije samo kvalitet vode, već činjenica da je u mnogim višespretnicama gotovo uopšte i nema.
– Nemamo vode od petka. Od 25. februara zbog problema sa pritiskom poslala sam preko 30 mejlova – pokrajini, republici, „Vodovodu“, gradonačelniku. Pre neki dan uveče zvao me je direktor „Vodovoda“, najavivši da šalje inženjera koji će da vidi je l’ mogu pumpu da dobijem. Pre toga su me zvali iz Grada, kritikujući me zašto sam pisala Pokrajini i kazavši da uopšte nisu znali da moja porodica nema vode. Onda su mi objasnili i da me „Vodovod“ laže. Potom je gradska komisija na čelu sa pomoćnikom gradonačelnika Draganom Ćapinom došla u stan, da bi narednog jutra pritisak vode bio nikada bolji. Ponovo su mi bili govorili da nas „Vodovod“ laže, demantujući moje navode da se fabrika obavezala da isporuči vodu pod pritiskom od 3,2 bara, što ne može da ispuni, i da 20 odsto vode baca kao otpad – ispričala je sugrađanka pomenuta na početku teksta, a sa kojom su se složili prisutni.
Grad danas nema vode jer fabrika ne uspeva da ispuni svoje obaveze iz ugovora o pričišćavanju vode, kazao je član Građanskog preokreta Dušan Kokot.
Posao oko fabrike vode nikada nije ozakonjen, ni nakon Izmena i dopuna Zakona o komunalnim delatnostima iz decembra 2018. godine, poručio je politikolog Miroslav Samardžić.
– Te odredbe Izmena i dopuna po kojima određena firma može pod određenim uslovima da se uključi u posao vodosnabdevanja nemaju retroaktivno dejstvo već važe osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku. Umomentu kada je ugovor sklopljen 2015. godine, nijedna ozbiljna firma nije htela ni da se javi na tender jer su znali da je nezakonit – objasnio je on.
Organizatori tribine poziv za učešće uputili su i Predragu Bodirogi, v.d. direktora „Vodovoda“, koji ipak nije došao.
