Manji budžet Grada – vesnik krize?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Budžet je ogledalo privrede. U pitanju je spisak planiranih prihoda i rashoda grada/opštine, najčešće za period od jedne (kalendarske) godine. Što je lokalna ekonomija jača, veći je i gradski budžet i obrnuto. U kasu lokalne samouprave se prihoduje više sredstava kada preduzeća koja posluju u lokalnoj ekonomiji ostvaruju bolje rezultate, kada se osnivaju nove firme, zapošljava više radnika i kada oni imaju veće plate. Suprotno tome, ukoliko firme smanjuju obim poslovne aktivnosti, otpuštaju radnike i/ili im smanjuju zarade, manje se novca sliva u gradsku kasu po osnovu različitih poreza i drugih nameta.
Rashodi i izdaci iz kase lokalne samouprave se mogu razvrstati prema nosiocima rashoda (skupština, gradonačelnik, zdravstvo, osnovno i srednje obrazovanje), zatim prema funkcionalnom principu (rashodi za zaposlene, korišćenje roba i usluga, otplata kamata, subvencije), dok se u poslednje vreme dele i prema odgovarajućim programima. Prema ovom kriterijumu, rashodi se mogu klasifikovati u sledećih 17 programskih aktivnosti: stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje, komunalne delatnosti, lokalni ekonomski razvoj, razvoj turizma, poljoprivreda i ruralni razvoj, zaštita životne sredine, organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, socijalna dečja zaštita, zdravstvena zaštita, razvoj kulture i informisanja, kao i sporta i omladine, te opšte usluge lokalne samouprave, politički sistem lokalne samouprave i energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije.
Prema Nacrtu odluke o budžetu grada Zrenjanina za 2021. godinu, planirani su ukupni rashodi i izdaci (za svih 17 programa) od 4,4 milijarde dinara (oko 37,5 miliona evra). U 2020. godini programi su, prema Odluci o budžetu, „vredeli” 5,2 milijarde dinara (oko 44,2 miliona evra). Dakle, u 2021. godini planira se smanjenje izdataka iz gradske kase za čak 800 miliona dinara (oko 6,7 miliona evra) u odnosu na ovu godinu. Ovo je zbog toga što se usled posledica pandemije korona virusa očekuje (i planira) smanjenje budžetskih prihoda i primanja u 2021. godini. Ovako veliko smanjenje gradskog budžeta od čak 15% bi moglo da se tumači kao vesnik predstojeće ekonomske krize.
Pošto će naredne godine u gradskom proračunu biti oko 6,7 miliona evra manje za trošenje, nameće se pitanje – na čemu će se štedeti? U odnosu na 2020. godinu, za svaki od 17 programa je predviđeno manje novca. Pri tome, planirano je da se najviše uštedi u oblasti organizacije saobraćaja i saobraćajne infrastrukture (143 miliona dinara manje), zatim u domenu zaštite životne sredine (97 mil. din), te u sferama stanovanja, urbanizma i prostornog planiranja (73 mil. din), komunalne delatnosti (55 mil. din), poljoprivrede i ruralnog razvoja (54,5 mil. din) i energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije (54,5 mil. din).
U relativnom (procentualnom) izrazu, najveće smanjenje će „doživeti” sledeće programske aktivnosti: energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije (čak – 99,5%), zdravstvena zaštita (- 92,6%), poljoprivreda i ruralni razvoj (- 65,3%), lokalni ekonomski razvoj (-61,5%). Dakle, najviše će trpeti infrastrukturne i investicione aktivnosti, što bi moglo da predstavlja ograničenje za razvoj u narednom periodu.
