Godinu na izmaku pamtićemo po pandemiji korona virusa koja je pogodila sve sfere društva. Svakodnevno se suočavamo sa novim pravilima ponašanja i epidemijskim merama. Od samog početka, nošenje zaštitnih maski je obavezno. Stručnjaci kažu da nas one štite, dok ima i oprečnih mišljenja. Maska sama po sebi ima dugu istoriju.
Korišćena je u predstavama, maskembalima, performansima, pri tajnim društvima, a onaj ko je nosi nije želeo da otkriva/prikaže svoj pravi identitet. U umetnosti simbolizuje tajnovitost, skrivenost, misteriju, licemerje, neistinu.
Upravo ovi elementi inspirisali su zrenjaninskog umetnika, akademskog slikara mr Milutina Mićića da za 15. likovni konkurs „30h30” kao temu odabere masku. Izložbena postavka i konkurs nastali su u saradnji sa Kulturnim centrom i nose naziv „Vreme maski-koja je tvoja”. Salon je otvoren u četvrtak, 17. decembra, a radovi su dostupni do kraja meseca. Na konkurs su se prijavila 194 likovna umetnika, a žiri je odabrao 150 radova za izlaganje i dodelio tri nagrade. Prvu je dobio Dejan Trivunac iz Beograda, drugu Jovan Blat iz Kikinde, dok je treća nagrada pripala Aleksandru Sikeru iz Martinaca.
U TAMNICI MATERIJALNOG
Pitanja koja autor konkursa pokreće su: Zašto ljudi nose tuđe maske? Da li je i ti nosiš? Kakvih sve maski ima na ljudima? Kakav je odnos lažnih maski i autentičnih ljudi? Kako ti je kada moraš da nosiš masku? Kako ti je kada si prinuđen da menjaš maske? Da se prilagođavaš? Kako ti je kada nosiš masku koju ne voliš? Kada je nekreativna? Kad te predstavlja lažno?
– Maske su ušle i u umetnost. Tako se ubija umetničko delo. U početku smo bili u zajednici sa umetnošću. Ali, dozvolili smo lukavoj i egoističnoj svesti da nas odvoji od nje. Sada živimo u kazni – u posledicama tog našeg otpadništva od umetničkog principa koji nam je bio jedina nada, jedini put očuvanja kreativnog ljudskog duha. Živimo u tamnici materijalnog. Poslušnici smo manjine koja iz senke vlada – objašnjava mr Milutin Mićić svoje viđenje kulture i umetnosti.
Smatra da je umetnost po svojoj prirodi takva da ne sme da stane. To nije činila ni u prošlosti. Kako kaže, čak su u vreme velikih kriza nastajala revolucionarna dela. Umetnost, tvrdi Mićić, nudi uvek novi početak, pokreće na akciju i budi ljudski um i emociju da traže rešenja za teške situacije.
MASKA KAO FENOMEN
– Institucije kulture treba da prate ovu ideju i da stvaraju uslove da se umetnost odvija. Situacija jeste teška, ali mi ne smemo da budemo malodušni i da se predamo. Upravo kad je najteže treba da pokažemo istrajnost, snagu i kreativnost da umemo da prihvatimo poteškoće i da nalazimo rešenja za njih. Strah je u redu, ali on treba da nas učini još odgovornijim i da nam ulije nadu i snagu za kreativan i optimističan pogled u budućnost – ističe naš sagovornik.
Mićić naglašava da su umetnici odgovorili na temu, dokazali značaj i moć umetnosti i dodaje da su pokazali da je umetnost i sam kreativni proces nešto što je u ljudskoj prirodi. Radove je ocenio kao interesantne i da pokreću na kritičko mišljenje.
– Maska kao fenomen je oduvek prisutna u ljudskom delovanju. Jako je važno da učimo da su lažne maske štetne po nas i društvo. Onemogućavaju nas da otkrijemo svoj identitet i snagu. Društvo bez maski bi bilo zdravo i uspešno. Imamo problem – savremenost podržava lažne maske, jer je svetskim i našim moćnicima lakše da tako manipulišu ljudima. Sakriti se iza maske znači kazniti sebe i druge. Znači ugroziti istinu, ukinuti samopoštovanje. Ako se kriješ iza maske zalud živiš – poručuje Milutin Mićić.
TRADICIJA OD 15 GODINA
Projekat „30h30” je jedna od najvažnijih programskih aktivnosti Kulturnog centra koji ima tradiciju dugu 15 godina, što govori o njegovom značaju i kvalitetu.
– U vreme pandemije naša ustanova nije odustala od aktivnosti i realizacije jednog ovakvog projekta koji ima epitet međunarodnog karaktera. Radovi su iz zemlje i inostranstva, a nekada su stizali sa svih krajeva sveta – kaže Goran Marinković, direktor Kulturnog centra i dodaje da se nakon Zrenjanina izložba seli u Novi Sad, Pančevo, Beograd i Sremsku Mitrovicu.
JEDINSTVENI KONKURS
– Ovo delo je nastalo kao poslednje u ciklusu. U mom ateljeu je postojala skica koju je ideja formata 30h30 oživela. Sam trenutak nije puno doprineo, jer način, ideje i materijali kojma se bavim iziskuju mnogo vremena i godina. Najviše je doprinela dimenzija.
Ovo je jedinstven konkurs i nagrada me je posebno obradovala – ističe Dejan Trivunac.
