Tokom proteklih prazničnih dana u poštanskom sandučetu zatekla sam beli koverat – od EPS-a! Vidim, nije račun… Nego tipski ugovor (u dva primerka) i propratno pismo. EPS me obaveštava o svojoj odluci da preuzme strujno brojilo i, valjda, prateću opremu (moja „inženjerska znanja“ ne dobacuju do svega što je tamo pobrojano), ali toliko sam razumela da se od mene traži da se odreknem vlasništva nad brojilom (bez naknade). Vlasnik mog mernog uređaja postaće Elektrodistribucija, koja će preuzeti i njegovo održavanje. Na meni je samo da potpišem ugovor i odnesem ga na šalter EPS-a, u roku od osam dana!
Ostala sam zatečena. Dobro, nije EPS lokalni kabadahija, pa da zakuca na vrata i kaže: „Ovo je sad moje“. Nego mi je poslao ugovor… Ali, nije ni zakucao na vrata. Jer da jeste, u tom bih slučaju, bar imala koga da pitam šta će biti ako ugovor ne potpišem? Hoće li moj stan tako postati „crna ovca“ u novom poretku stvari? Pa će EPS čak prestati da me snabdeva strujom? A ako zakasnim sa dostavom ugovora? Recimo da sam sprečena da stignem na vreme, u roku od osam dana, na njihov šalter? Možda ima neka kazna – jer ih, eto, remetim u zacrtanim državnim planovima?
S druge strane, kakve su obaveze EPS-a? U ugovoru se EPS obavezuje da će preuzeti uređaj održavati, ali se ne navodi po kojim standardima? Kakav kvalitet merni instrumenti moraju ispoljiti – jer će meriti moju potrošnju struje, a EPS će mi tu količinu i naplaćivati, zar ne? Od svega, samo je spremnost na eksproprijaciju jasno iskazana…
Posle vidim da su i drugi Zrenjaninci dobili ovu „ponudu koja se ne odbija“. Računam da ja svakako nisam najneobaveštenija osoba u ovoj zemlji – ali stvarno nisam primetila da je EPS, do sada, započeo neku javnu kampanju kako bi nas, smrtnike, izvestio o akciji „bezbolnog“ preuzimanja brojila u svoje vlasništvo. Pa da znamo i ne strepimo. A ne ovako, kao u sačekuši iza ćoška…
