A novaca ni za minimalnu korpu…
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U Srbiji ima oko 1,65 miliona penzionera, što je oko 25% od ukupnog broja stanovnika. Od toga, najveći broj (66,7%) prima starosnu, dok se ostatak odnosi na one koji koriste invalidsku (13,8%) i porodičnu (19,5%) penziju. Prosečan iznos ove vrste primanja je u novembru 2024. godine iznosio 45.710 dinara. U evropskim okvirima Srbija spada u red država sa najnižim mirovinama. One su (prema podacima iz 2021) bile više u skoro svim zemljama, izuzev u BiH, Bugarskoj i Albaniji. Prosečna penzija je višestruko veća u Danskoj (za skoro 9 puta), zatim u Austriji (7), Švedskoj (6,7), Belgiji (6,3), Italiji (5,7), Francuskoj (5,3), Nemačkoj (5,2), Portugaliji (3,2 ), Sloveniji (2,5), Češkoj (2,2), Poljskoj (1,9), kao i u Mađarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj i Rumuniji (za po 1,4 puta)… To je zato što se u Srbiji za ove namene izdvaja manje (oko 9,5% BDP-a) u poređenju sa prosekom EU (12,9%). Daleko bogatije zemlje imaju veći udeo rashoda za penzije u BDP-u: Italija (16,4%), Austrija (15%), Francuska (14,9%), Španija (13,9%), Finska (13,4%), Belgija (12,6%), Nemačka (12,2%), Holandija (12,1%), Danska (11,8%), Poljska (10,8%), Slovenija (10%), Hrvatska (9,8%). Nepovoljan materijalni položaj penzionera u Srbiji ima dugu tradiciju, pri čemu se protokom vremena njihov standard čak i pogoršavao. U periodu 2001-2012. godina penzije su beležile realan prosečan godišnji rast (korigovan za stopu inflacije) od 5,7%, da bi tokom razdoblja 2013-2024. godina on bio skoro četiri puta slabiji (1,5%). Na godišnjem nivou, najveći rast prinadležnosti je zabeležen 2001. (17,9%), zatim 2002. (16,8%), 2008. (14,3%), kao i 2024. godine (14,4%).
Realnost je da penzije u Srbiji vremenom sve više zaostaju za neto zaradom zaposlenih. Tako su plate tokom perioda 2001-2012. godina u proseku bile više za 70%, a u intervalu 2013-2024. čak za 106%.
Danas u Srbiji više od milion umirovljenika prima manje od 50 hiljada, a njih skoro 600.000 manje od 30.000 dinara mesečno. Ako se u analizu uključi i kupovna moć, zaključci do kojih se dolazi su, blago rečeno, poražavajući. Naime, čak 95% ima iznos penzije koji je niži od prosečne potrošačke korpe (105.184 dinara), dok 70% nema dovoljno ni za pokriće one minimalne (54.565 dinara). Kada se uzme u obzir da u minimalnu korpu na mesečnom nivou staje, između ostalog, samo oko 5 kilograma mesa, 500 g ribe, 300 a pavlake, po kilogram banana i pomorandži, po 3 litre jogurta, voćnog soka i mineralne vode itd, jasno je o kolikoj i kakvoj skromnosti (tačnije siromaštvu i bedi) je reč. Posebno zabrinjava to što zvanična statistika kazuje da izdaci za zdravstvo, koji su za ovu populaciju od životnog značaja, iznose tek 1.800 u minimalnoj, odnosno 3.300 dinara mesečno u prosečnoj korpi. Kada se zna koliko u apotekama koštaju lekovi i razni suplementi, proizilazi da penzioneri ne mogu sebi da priušte odgovarajući nivo medicinske nege/zaštite.
Novembra 2024. godine prosečna penzija u Zrenjaninu je iznosila 47.189 dinara i bila je nešto iznad republičkog (45.100) i vojvođanskog (46.291) proseka. Međutim, slaba je to uteha kada se ima u vidu da je zrenjaninska prosečna potrošačka korpa u oktobru bila 115.255, a minimalna 57.200 dinara.
