AGROEKONOMISTA RADOVAN PEJANOVIĆ O SITUACIJI U POLjOPRIVREDI

Agrarna politika luta „od mandata do mandata”

• Srbija raspolaže sa pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i nalazi se u povoljnom klimatskom pojasu. Holandija ima dva miliona hektara, od agrarne proizvodnje inkasira 70 milijardi evra godišnje, a mi svega tri milijarde

Učešće jednog od naših najpoznatijih agroekonomosta, dr Radovana Pejanovića, redovnog profesora novosadskog Poljoprivrednog fakulteta na naučno stručnom simpozijumu o pivu, pivarstvu i hmeljarstvu iskoristili smo za razgovor o budućnosti domaćeg agrara.
– Naša agrarna politika je nefunkcionalna. Luta „od mandata do mandata” svakog ministra. Do 2003. godine imali smo preterani protekcionizam. Te godine država se naglo povukla iz ove oblasti, a privreda, pa i agrar preterano se otvorili prema spolja… Agrarni budžet po slovu zakona treba da iznosi pet procenata državnog budžeta, a realno iz godine u godinu ne premašuje 3,5 odsto. Kada je reč o finansijama, potrebna nam je specijalizovana agrarna banka. Ne treba da nas obeshrabri propast „Agrobanke” i Razvojne banke Vojvodine. U radu sa koleginicom dr Gordanom Radović, direktorkom lista „Poljoprivrednik”, plediram na ponovno osnivanje državne specijalizovane agrarne banke, kao i mikrokreditnih organizacija, inovativnih finansijskih institucija, sa kojima niz zemalja ima dobra iskustva.
Rekli ste da nije sasvim tačno da u Srbiji nema novca?
– Novac koji se plasira u poljoprivredu i prerađivačku industriju rasut je na više mesta; u državnom i pokrajinskim budžetima, budžetima lokalnih samouprava i raznim fondovima. Rekao bih da je kod nas novac „neuvezan”. Na simpozijumu sam se kratko osvrnuo na iskustva hrvatskog državnog fonda HBOR. Vredelo bi koristiti ih.
Da li je strani kapital potreban srpskom agraru?
– Nije svejedno da li je značajna grana privrede pod faktičkom kontrolom domaćeg ili inostranog kapitala. Često je on dobrodošao, ponekad iznenađuje slab interes za neke grane poljoprivrede. Potreban je oprez. Hrana iz godine u godinu dobija na značaju imajući u vidu klimatske promene i štete koje imamo od suše i grada. Srbija raspolaže sa pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i nalazi se u povoljnom klimatskom pojasu. Holandija ima dva miliona hektara, a od agrarne proizvodnje inkasira 70 milijardi evra godišnje, a mi svega tri. Prostora za rast, dakle ima. Agrar je nesumnjiva prednost naše zemlje i njegov razvoj trebalo bi da bude prioritetan. Ne treba zaboraviti i značaj nacionalne prehrambene sigurnosti u sve nesigurnijem svetu.

• NEOPHODNI SU NAM DUŽI ROKOVI AGRARNIH KREDITA
  – Nemamao dovoljno kapitalnih investicija, a njih nema bez obilatog kreditiranja. Kamatne stope na kredite za investicije i obrtna sredstva u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji nisu visoke, ali su rokovi vraćanja kratki. Kao agroekonomista, ne mogu da prihvatim da su dugoročni krediti oni sa rokovima vraćanja od sedam, osam godina. Pravi dugoročan kredit je kredit sa rokom vraćanja od 12 pa i 15 godina, a njih je malo. Proboj državne ekonomske politike na tom planu značio bi mnogo – poručuje profesor Pejanović.

M. STOJIN