Ljubav prema prirodi i životinjama Aleksandre Marovac Cucić sa godinama je sazrela u stav da pojedinac treba da ima zaštitnički odnos prema svom okruženju i doprinese njegovom očuvanju. Sa idejom da se u svojoj zajednici angažuje kako bi zaštitila populaciju belih roda i njihovo stanište, zajedno sa grupom entuzijasta pre sedam godina osnovala je udruženje „Taraške rode”. Prošlog leta ugostili su aktiviste iz 15 zemalja koji se bave zaštitom ovih ptica. Za njih je tada upriličen doček u gradskoj kući, a gosti su imali priliku da bolje upoznaju Zrenjanin i njegovu okolinu.
Ovu posetu je omogućilo partnerstvo „Taraških roda” sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica i nemačkom ekološkom fondacijom „Euronatur”, koja je 2015. proglasila Taraš za jedno od 15 evropskih sela roda.
Svake godine 20 članova ovog taraškog kolektiva organizuje brojne aktivnosti. Na proleće okupljaju meštane da zajedno dočekaju rodu Prvoja, a simboličnim puštanjem balona ispraćaju ove ptice krajem leta. Organizuju manifestaciju „Dani taraških roda”, „Igre bez granica”, filmske projekcije, predstave, takmičenja za decu. Podigli su i letnju učionicu u parkiću kod škole. Koje ste ciljeve sebi postavili kada ste formirali Udruženje?
– Osnivanju je prethodilo saznanje da Taraš može da konkuriše za titulu „Evropsko selo roda”. Kao tadašnji članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, znali smo kakve mogućnosti u očuvanju prirode pruža „Euronatur”. Delovanje smo pre svega fokusirali na zaštitu belih roda i njihovog staništa. Organizujemo radionice posebno usmerene ka učenju dece i omladine o razvoju ornitoloških aktivnosti. Podižemo njihovu svest o potrebi zaštite prirode. Pored toga, cilj nam je i da promovišemo Taraš i njegove potencijale za razvoj seoskog i eko-turizma. Kako su aktivnosti Udruženja uticale na populaciju roda u Tarašu?
– Ona je stabilna, kao što je bila i pre našeg delovanja. Od kad vodimo evidenciju, prosek parova u selu je oko 30. U samom mestu ih ima od 25 do 40, a u vikend naselju Babatovo od četiri do osam. Verujemo da su to ptice jedne kolonije, tako da vodimo evidenciju i o tim gnezdima. Najveći izazovi u našem delovanju jesu elektrokucija i kolizija. Pokušavamo da ih sprečimo postavljanjem platformi za gnezda. Iz iskustava organizacija iz ostalih sela roda znamo da se na ovom polju može još dosta uraditi.
Ove godine bili ste domaćin 19. susreta Mreže evropskih sela roda. Na koji način takvi skupovi doprinose radu Udruženja?
– Bila nam je čast da uz podršku Grada i „Euronatur” fondacije budemo domaćini ovako značajnog skupa. Oni nam mnogo pomažu, jer se na njima upoznajemo sa primerima dobre prakse iz drugih sredina. To za mene i moje kolege znači mnogo, s obzirom na to da nismo profesionalni ekolozi i biolozi, već amateri i volonteri na ovom polju. Ujedno smo i dobar primer da svako može da pruži doprinos u zaštiti prirode ili određene vrste. Skupovi ove vrste pomažu da naše delovanje bude stručnije i kvalitetnije. Šta vas inspiriše da nastavite sa angažovanjem?
– Pored roda, koje su nam inspiracija od početka, velika motivacija su nam deca. Trudimo se da veliki deo aktivnosti bude upravo usmeren ka njima. Planiramo da nastavimo sa dosadašnjom delatnošću. Kada bude prilike, sprovešćemo neki manji projekat i krenuti sa konkretnijom eko-turističkom ponudom.
