Zanatstvo je oduvek bilo značajan stožer društva. Naš grad je menjao nazive (Bečkerek, Petrovgrad, Zrenjanin) ali su sugrađani zadržavali stvaralački duh. Miroslav Đurić je četvrt veka predsednik Izvršnog odbora Udruženja preduzetnika Zrenjanin i na čelu je Parlamenta preduzetnika Privredne komore Srbije.
– Navedeni oblik privređivanja u našem društvu proteže se kroz tri veka. I naše Udruženje je prošlo kroz brojne izazove i transformacije, ali se osnovni smisao postojanja nikada nije izgubio.
U Zrenjaninu imamo registrovano oko 4.000 članova u 11 granskih delatnosti. Oni su početkom ove godine imaali oko 6.500 zaposlenih. To je od posebnog značaja za gradski budžet, jer se puni i od doprinosa koji se plaćaju za radnike. Što se tiče konkretnih poduhvata, oko 300 aktivnijih koristi potencijale Udruženja usmerene ka uspešnijem poslovanju – ističe Đurić.
Udruženje pomaže članovima kako da konkurišu i koriste subvencije koje nude lokalna samouprava i država. To podrazumeva obuku i stručnu pomoć kod pisanja projekata, zajedničkih nastupa na različitim sajmovima i drugim privrednim manifestacijama. Takođe, pažnju posvećuje savremenim tokovima poslovanja. Organizuju se informatička predavanja, radionice i druge vrste edukacije. Na primer, kurs za ručno tkanje već je dao konkretne rezultate. Oni koji su se obučili dobili su značajne potpore za razvoj sopstvenog biznisa u navedenoj delatnosti.
– Poslednjih godina Grad je za podsticaj starim zanatima, omladinskom i ženskom preduzetništvu izdvojio za naše članove oko deset miliona dinara. To je od ogromnog značaja, posebno za mlade koji planiraju ozbiljne poslovne poduhvate. Postoje i subvencije iz pokrajinskih i republičkih fondova i tu smo podrška onima koji konkurišu.
Značajno je i učešće na sajmovima širom Srbije. Šteta je što su početkom pandemije pre pet godina nestale naše poznate privredne manifestacije (INOKOOP ili ZRBIZNET) po kojima smo bili prepoznatljivi i van granica Srbije. Promenile su se i društvene okolnosti. Danas većina udruženja poput našeg živi isključivo od samofinansiranja i podrške članova. Treba naglasiti da smo mi u poslednjih dvadesetak godina imali značajnu podrušku lokalnih i drugih institucija, pa i međunarodnih fondova – naglasio je naš sagovornik.
Preduzetnik često ukazuju na prisustvo sive ekonomije i drugih vidova nelegalnog poslovanja. Đurić navodi da je potrebna veća odgovornost, ali i kontrola vezana za ispunjavanje obaveza. Članovi Udruženja žele da obezbede ravnopravan tretman u sve žešćoj tržišnoj utakmici. Zato podržavaju mere inspekcijskih i drugih državnih organa u zaštiti onih koji ne krše zakon. Nikola Božović
KUĆA BILA I OSTALA NjIHOVA
Koliki je značaj zanatske delatnosti u gradu na obalama Begeja bio kroz vekove potvrđuje i podatak da je upravo grupa ljudi koji su se bavili tom delatnošću pre 96 godina kupila zgradu u Tepličkoj (sada Ulica Slobodana Bursaća). I danas je tu smešten poslovni prostor Udruženja. Ovdašnji mesar Joca Križanov izdvojio je 5.000 tadašnjih dinara za kupovinu objekta, a bilo je još na desetine darodavaca. U različitim društvenim okolnostima bilo je više pokušaja da se zdanje preuzme (pa i posle oktobarskih promena). To se nije dogodilo i zahvaljujući dugogodišnjem predsedniku Miroslavu Đuriću i njegovim saradnicima.
