Nakon izložbe „Glad”, koja je privukla pažnju domaće publike, galerija „Asocijacija likovnih umetnika” (ALUZ) servirala je još jednu modernu umetničku poslasticu. Svoje radove javnosti je nedavno predstavio i sugrađanin Goran Kovačević, akademski slikar. Postavka je nosila intrigantan naziv „Glava je lavirint, a u lavirintu je čudovište”. O čemu je zapravo reč i šta je „vrebalo” znatiželjne posetioce sa zidova ALUZ-a objasnio je sam autor.
– Na izložbi su predstavljeni crteži tušem i perom i slike velikog formata. Zajednički im je motiv ljudske glave. Taj motiv je postao neka vrsta moje opsesije još na studijama slikarstva i održao se do danas. Dugo mi je trebalo da shvatim njegov smisao. U tome je presudnu ulogu igralo čitanje Junga. Ukratko, glava je ona jajolika posuda u kojoj bi trebalo da se dogodi alhemijski preobražaj proste materije u plemenitu stvar, da se sintetiše više psihološko stanoviše, nekakav zaključak o sebi uprkos manama koje čoveka odvraćaju od suočavanja sa sobom – kazao je Goran Kovačević.
OD STRIPA JE SVE POČELO
Prema rečima umetnika, crteže gradi postepeno, sve više ih usložnjavajući. Otuda to povezivanje lavirintskog i čudovišnog u nazivu „Glava je lavirint, a u lavirintu je čudovište”.
– Ono što nas iz lavirinta vreba je naša niža priroda, ono što krijemo sami od sebe, a protiv čega se borimo, uporno misleći da je to neprijatelj od kog nam preti opasnost u spoljnom svetu. Čudovište je zbrka naših misli – dodao je umetnik.
U razgovoru se dotakao svojih početaka i ispričao zašto se odlučio za slikarski poziv.
– U osnovnoj školi smišljao sam sa drugom Borom Vujićem stripove koje je on trebalo da nacrta, ali bi posle nekog vremena, po pravilu, dizao ruke od svega toga. Tako sam jednom prilikom, dok sam ležao kod kuće bolestan, nacrtao nešto čime sam bio zadovoljan. Tada sam prvi put poverovao u sebe kao crtača i od tada pokušavam da pred drugima i sobom odbranim svoje pravo na bavljenje slikarstvom i umetnošću – prisetio se naš sagovornik.
ZANEMARENA UMETNOST
Kovačević je prokomentarisao i današnju situaciju i načine na koje se umetnost stvara.
– Nemam potpun uvid u to šta se dešava na našoj umetničkoj sceni. Imam utisak da se nova uprava ULUS-a herojski trudi da izgradi sistem koji će biti dobar za sve umetnike uprkos poetičkim i svim drugim različitostima. Umetnost je decenijama zanemarivana. Osim opšte oskudice, najviše poražava pokušaj da se umetnici pretvore u manekene koji će „nositi” tuđe ideje i baviti se opštim mestima; svejedno da li su te ideje političke ili poetičke. Postoji pritisak da se umetnost pretvori u oglasnu platformu različitih ideologija, a umetničko delo u propagandni poster. Tome bi se trebalo odupreti. Ako ne odbranimo svoj glas i pravo da se izražavamo kako želimo, trebalo bi da prestanemo sa zavaravanjem da smo u stanju da stvaramo – istakao je umetnik.
Goran Kovačević je diplomirao 2002, a magistrirao 2007. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstva u klasi profesora Čedomira Vasića. Bavi se crtežom, slikom i grafikom. Od 1999. izlaže u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada Fakulteta likovne umetnosti u Beogradu i stipendija Kraljevine Norveške za 1.000 najboljih studenata iz Srbije 2001. i mnogih drugih prestižnih priznanja. Miroslava Malbaški
