Možda će se, na kraju, kad sve ovo prođe i kad se budu izvodili zaključci iz „analize slučaja”, pokazati da je za Italiju i Španiju fatalna bila jedna fudbalska utakmica. Ona u februaru, kada se u Evropi već pojavio kovid 19, u Milanu su igrali „Atalanta” i „Valensija”. Utakmica je, valjda, bila značajna, nisu je zabranili jer se ništa još nije činilo da je odviše strašno, na stadionu se okupilo, kažu, 45.000 gledalaca iz obe zemlje. Svi su oni, naravno, navijali, pevali, vikali, pljeskali se međusobno, grlili i ljubili za svaki gol, i razmenjivali viruse. A posle su ih poneli sa sobom, u svoje gradove, među svoje komšije, rođake, prijatelje. Stručnjaci tvrde da jedan – svaki – zaraženi može da prenese infekciju na 2-3 čoveka u svojoj okolini, a oni će je razneti dalje. Za deset ciklusa prenošenja ispostaviće se da je prva osoba zarazila, u stvari, 56.000 ljudi. To je ta fatalna računica: 45.000 gledalaca puta 56.000 kontaminiranih kontakata… Zastrašujući scenario.
U nedelju sam razgovarala sa rođakom koja odavno živi u Švedskoj, radi u njihovom zdravstvenom sistemu. Da, i oni imaju zaraženih koje broje sad već skoro na hiljade, imaju i preminulih. No, nemaju (ozvaničeno) vanredno stanje i zabranu kretanja, samo apele i preporuke. I poštuju ih. – Ali, znaš, ujna, to je sasvim drugačija kultura i življenja i međusobnog ophođenja – kaže mi Vlasta. – I inače, oni nemaju običaj da se grle i ljube pri svakom susretu, ne okupljaju se po kućama, na sedeljkama, ne kafenišu po dvorištima s komšijama, nemaju noćni život – osim u najvećim gradovima, a i to samo u specijalizovanim klubovima. Šveđani su gledali u čudu kako im se, na početku ove krize, prazne rafovi u marketima, jer su useljenici požurili da naprave kućne zalihe. Zato što ti ljudi imaju sasvim drugačija iskustva iz zemalja iz kojih dolaze, preturili su preko glave ratove, nestašice, glad, nesigurnost svake vrste – priča Vlasta i dodaje da od novog virusa dosta stradaju Somalijci, koji se čvrsto drže svoje grupe. Asocijalnost bolje prolazi.
Možda i nije ona utakmica bila fatalna. Ali za sada izgleda da su za širenje kovida važni kulturni obrasci. Korona je kolektivna stvar, ona ne voli daljinu, nego blizinu, voli južnjačku srdačnost, vrevu, razmenu uzdaha i izdaha. A naročito voli neopreznost, nebrigu i neodgovornost.
