Kako privoleti lekarsku komisiju da overi uput za stacionarnu banjsku rehabilitaciju? Na primer, u Rusandi? Pretpostavljam da morate biti mladi, zdravi, ili bar vitalni, poželjno i lepi – tj. takvog profila da državi prosto bude žao ako bi vam uskratila svoju pomoć u rehabilitaciji posle kakve povrede. Neće valjda da traći svoje banjske resurse na zdravstvene škartove, naročito ako su i matori?!
Jedna poznanica (zaposlena u zdravstvu) lepo mi je objasnila šta propisuje pravilnik za odobravanje uputa za oporavak u banji, kad vam skinu gips sa noge koja je bila slomljena. Dobro-de, imali ste (teži) prelom, ali dosta bi pomoglo kada biste (uz prelom) imali i otpusnu listu iz bolnice. Niste ležali u bolnici? Pitajte doktora, kaže, da vas primi da ležite koji dan, bez otpusne liste neće vam vredeti banjska preporuka ortopeda…
Međutim, pokazalo se da lekarska komisija za overu uputa uopšte ne pominje ni bolnicu, ni otpusnu listu, nego – rokove. Isti onaj pravilnik, kažu, propisuje striktno oročavanje: od preloma do uputa za banju ne sme da prođe više od tri meseca! – Oho, pa vi ste prekardašili taj rok! Ništa od banje, moram vam napisati odbijenicu. Molim, sačekajte u čekaonici.
– Ali, doktore, kakvo ograničenje na tri meseca, pa ja sam puna četiri meseca nosila gips…
– Ne znam ja, to vi vidite sa vašim ortopedom, on je morao znati kakvi su rokovi…
Naravno, imate pravo i da se žalite na odbijeniicu prvostepene lekarske komisije. Žalbena komisija sastaje se petkom, ako ne stignete na red ovog petka, bićete na dnevnom redu onoga tamo, ili nekog drugog petka, doktori su preopterećeni, ne može ortoped da dolazi iz bolnice samo zbog vaše žalbe, nego kad se nakupi…
U stvari, kad malo bolje razmislim, to što ste slomili nogu, ništa vam ne znači, najbolji način da stignete u banju o trošku zdravstenog osiguranja jeste dobra veza. Taman posla bez veze, kako vam to uopšte pada na pamet, šta se u ovoj državi radi bez veze?! Nego s vezom. Ili platiš. Onda sve može.
