BARA ROGOZARA KRAJ TARAŠA OD VITALNOG ZNAČAJA ZA ISHRANU BELIH RODA
Bele rode su svoj dom pronašle u Bari rogozari u blizini Taraša. Odgovaraju im tamošnje vlažne livade i pašnjaci, a osim toga, u ovom selu imaju prijatelje koji pomažu njihov, ali opstanak drugih ptica i životinja. To su, pre svega, Udruženje građana (UG) „Taraške rode”, lokalni stočari, đaci seoske osnovne škole. Dok se pripremaju za Doček roda 13. marta, nedavno ih je posetio prof. dr Slobodan Puzović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Razgovarao je sa meštanima Taraša o zaštiti Bare rogozare, istakavši koliko je značajan njihov rad na očuvanju ovog prirodnog dobra.
TRADICIONALNO STOČARSTVO SPAS ZA LIVADU
Prema rečima Aleksandre Marovac Cucić, predsednice UG „Taraške rode”, reč je o vlažnoj livadi sa udubljenjima u srednjem delu, u kojima se voda zadržava tokom većeg perioda godine. Bara rogozara se nalazi na severoistočnoj strani Taraša – Evropskog sela roda i deo je Specijalnog rezervata prirode „Okanj Bara”.
– Bara rogozara je od vitalnog značaja za ishranu belih roda (Ciconia Ciconia) i mnogih drugih vrsta ptica i životinja. Najveća pretnja očuvanju ovog tipa staništa jeste ilegalno izoravanje, bacanje smeća u blizini sela, kao i nestručno odlaganje ambalaže od hemikalija koje se koriste u poljoprivredi. Opasnost za očuvanje vlažne livade Bare rogozare jeste i smanjenje broja stoke na ispaši – objašnjava Aleksandra Marovac Cucić.
Upravo tradicionalno stočarstvo pogoduje očuvanju ovog specifičnog predela, što je lokalnim farmerima na svom predavanju predočio i dr Puzović.
– Većina stočara tokom proleća, leta i dela jeseni pušta svoje ovce i krave na ispašu. Međutim, sve je manje grla na ispaši, a razlog je finansijski. Neisplativost usled niske cene stoke i mleka primorava mnoge farmere da smanje ili da odustanu od ove delatnosti – navodi aktivistkinja „Taraških roda”.
EVROPSKA SELA U POSETI TARAŠU
U ovom udruženju su zato odlučili da preduzmu ono što je u i njihovoj moći kako bi sačuvali Baru rogozaru i zahvalili se lokalnim stočarima na trudu koji ulažu u svoj posao. U maju prošle godine pokrenuli su projekat „Bara rogozara”, koji je finansijski podržala Fondacija „Euronatur”. U okviru toga su organizovali razne aktivnosti. Štampali su edukativni materijal, organizovali su foto-safari i izložbu gde su fotografi prikazali čari Taraša, a sa đacima OŠ „Svetozar Marković Toza” sakupljali su otpad sa vlažne livade, kaže Aleksandra Marovac Cucić.
Prema njenim rečima, na proleće UG „Taraške rode” sprema još aktivnosti.
– Od 6. do 9. maja bićemo domaćini Mreže evropskih sela roda, kada će Zrenjanin i Taraš posetiti 14 delegacija – iz Nemačke, Španije, Švajcarske, Slovenije, Poljske, Hrvatske, Mađarske, Turske, Makedonije, Grčke, Austrije, Rumunije, Slovačke i Bugarske. Razmenićemo iskustva, a uz inostrane i domaće predavače naučićemo i nešto novo o belim rodama – kaže Aleksandra Marovac Cucić.
Dodaje da uporedo sa tim spremaju Doček roda 13. marta, kao i novi projekat a sa osnovnom školom, takođe uz finansijsku podršku Euronatur fondacije. Nameravaju da od prirodnih materijala naprave učionicu na otvorenom.
ŽIVETI U SKLADU SA PRIRODOM
Prostor je neobnovljiv resurs, upozorio je dr Slobodan Puzović na nedavnom predavanju u Narodnom muzeju u Zrenjaninu o zaštiti područja za ptice srednjeg Banata. – Preko 80 odsto teritorije Vojvodine jesu poljoprivredne površine, a tek oko 15-16 odsto liči na prirodu. U zaštiti prirode treba se oslanjati na lokalnu zajednicu. Suština je da zajedno rade stručnjaci, nevladine organizacije i lokalno stanovništvo. Koncept zaštićenog područja ne znači da ono treba da bude stavljeno pod stakleno zvono. Normalno je da tamo ima ljudi, ali oni žive u skladu sa prirodom. Jedino takav koncept zaštite prirode može uspeti, stoga je značajno podržati tradicionalne delatnosti poput pčelarstva, gajenja lekovitog bilja, tradicionalnog stočarstva.
