Na hiljade posetilaca prvog februarskog vikenda tiskalo se oko više od stotinu štandova koji su ih dočekali na desetoj „Kobasicijadi” u Belom Blatu. U nepreglednoj koloni sreće se i jedno prepoznatljivo lice. Milan Nedeljkov, dugogodišnji direktor OŠ „Bratstvo jedinstvo”, sada u penziji, bio je na čelu jedne grupe ljudi koja se kretala u suprotnom pravcu.
– Za ovu priliku sam se opredelio da budem u neku ruku turistički vodič i da posetiocima „Kobasicijade” pokažem, između ostalog, i Etno-kuću. Naši meštani se nikada nisu delili po nacionalnosti već po visokoj etničkoj i kulturološkoj svesti – govori na početku naš domaćin. Do detalja objašnjava značaj i ulogu ovog objekta koji se nalazi u krugu ondašnje škole, a koji je podignut pre dvadesetak godina.
JEDINSTVEN SUŽIVOT NACIJA
– To je bio svojevrsni poduhvat koji sam afirmisao sa kolektivom škole, kao i učenicima i njihovim roditeljima. Podršku smo imali i u Mesnoj zajednici, zatim ovdašnjim kolektivima: Ribnjaku, Zadruzi, Fabrici za preradu trske. Kada smo krenuli u ovaj podvig, na računu smo imali svega 30.000 dinara. Ali smo zato za predsednika Saveta imali Jana Hajnika i još niz aktivista koji su prepoznali ovu ideju. Uz veliki dobrovoljni rad i angažovanje, došli smo do ovog objekta u kome je danas smešten život sela kroz vekove – objašnjava Milan Nedeljkov.
– Krenula su i putovanja u Slovačku, Mađarsku, Bugarsku, letovanja za naše učenike na hrvatskom primorju… Mnogo toga lepog se događalo na tom našem putu. A sve u cilju lepšeg i boljeg života u sredini gde svi govore „istim jezikom”- ukazuje Nedeljkov i naglašava da u okviru tog jedinstvenog beloblatskog suživota složno bivstvuju predstavnici desetak nacija. Sve se to prenelo i na brojne manifestacije koje su se brzo afirmisale, po kojima je selo postalo prepoznatljivo.
– Tako se već godinama organizuju: Svetsko prvestvo u ručnom sečenju trske, Uskršnje svečanosti, Dani škole i dečiji vašar, Ovčarski dani, Dani porodice i sećanja, Dani sela, Beloblatska riblja čorba, Novogodišnji i Božićni susreti, kao i „Kobasicijada”, koja je ove godine za dva dana privukla trideset hiljada ljudi – navodi Nedeljkov.
JEDAN OD INICIJATORA „KOBASICIJADE”
Dobri poznavaoci ove gastronomske svetkovine njen početak upravo vezuju za ime Milana Nedeljkova.
– Tačno je, bio sam u inicijativnom odboru sa Ištvanom Požarom, tadašnjim predsednikom Saveta MZ „Belo Blato”. Zapravo, iza svega je stajalo Udruženje kulinarskih amatera, negovaoca starih običaja i zaštite životne sredine. Osnovna ideja je bila da pokažemo gostima naše kulinarske gurmanluke i specijalitete. I evo, od prve manifestacije sa nekoliko stotina ljudi, stigli smo do ove poslednje koja je po broju učesnika i posetilaca bila najuspešnija – navodi sagovornik.
Nedeljkov odaje veliko priznanje sadašnjem prvom čoveku Mesne Zajednice Miroslavu Markušu i njegovim saradnicima. Međutim, ne propušta priliku da spomene i neke prethodnike poput Ištvana Tancoša, Milene Godve, Anuške Šimon i drugih koji su izuzetno zaslužni što je Belo Blato danas prepoznatljiva destinacija.
U ovom selu, ušuškanom između okolne Carske bare, Tise i Begeja, uvek će vas dočekati gostoljubivi ljudi. Kako iz salaša „Lujza”, Udruženja žena kao i seoskih turističkih domaćinstava, tako i obični meštani. Zato više ne čudi ni podatak da se u Belom Blatu, koje je nekad bilo potpuno zanemareno, danas kuće prodaju za čak 20.000 evra…
Nikola Božović
EVROPA U MALOM
Milan Nedeljkov ističe da je Belo Blato, zapravo, mala Evropska unija.Tako su i nakon poslednjih ratova ovde utočište našle porodice iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, kao i Romi iz Beograda i sa Kosova. Ovde su danas naseljeni i nekadašnji građani Rusije, Italije…
NEŠTO I NEDOSTAJE…
Vreme ekonomske krize i prestanak sa radom nekih proizvodnih pogona (Ribnjak „Ečka”, Zemljoradnička zadruga, a delom i Fabrika trske), imali su negativne posledice po standard građana, ali i infrastrukturu. Prema rečima meštana, nedostaje više asfaltiranih ulica, veći parking prostor, kanalnizaciona mreža, savremeniji školski prostor i fiskulturna sala.
DOM SLOVAKA
Migracija seoskog stanovništva nije mimoišla ni Belo Blato. Danas ovde živi oko hiljadu ljudi. U njihovom životu dosta toga se promenilo. Selo je postalo turistička destinacija, a tome su doprineli Etno-edukativni centar, Biološki i naučni centar koji je izgrađen pre 16 godina. Nedavno je otvoren i Dom Slovaka, a obezbeđena je i lokacija za izgradnju pravoslavnog hrama.
