Da li će Zrenjanin postati „Biciklograd”? Na trgu veje sneg, a majka sa kapom na glavi, ušuškana u šal vozi svoje dvoje dece u školu. Biciklom! Deca su smeštena u korpi na točkove, koja je prikačena na prednji deo bickla. Fotografija je snimljena februara ove godine, a vozač je danska princeza Meri. Ovo je uobičajena slika u toj zemlji, u Kopenhagenu više od polovine populacije redovno vozi bicikl.
Poslednjih godina u Zrenjaninu je sređeno i izgrađeno oko 12 kilometara biciklističkih staza, a i građani su sve više zainteresovani da se poboljšaju uslovi za vožnju dvotočkaša u gradu. Zato je grupa Zrenjaninaca, da bi popularizovala ovo prevozno sredstvo, krajem avgusta organizovala i prvu masovnu vožnju bicikala u gradu.
U bogatoj zemlji kao što je Danska, vožnja bicikla je za većinu ljudi, pa i za kraljevsku porodicu, stvar izbora. Oni su opredeljenjem za ovo prevozno sredstvo dobili čistije, zdravije i življe gradove, kako ističe Danska biciklistička federacija. Slične benefite „bicikliranja” uočila je i Radmila Radojković, kada je nedavno sa svojim tatom Draganom odlučila da pokrene peticiju za izgradnju biciklističke staze do Peskare.
– Vožnjom bicikla se jednako troši energija kao pri hodu, a brže je i pritom jača imunitet i poboljšava raspoloženje. Bicikl zauzima malo mesta, a održavanje nije skupo. Mom tati je nakon teškog infarkta rekreativna vožnja biciklom bila od velikog značaja za oporavak. A kako je najviše obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji baš u Srednjobanatskom okrugu, bicikl je najbolji saučesnik u prevenciji ovih oboljenja – objašnjava Radmila.
„Biciklograd” se ne postaje ni brzo ni lako, u danskim gradovima to je trajalo nekoliko decenija. Potrebna je, između ostalog, izgradnja infrastrukture za bicikliste. To su staze, parkinzi, prilagođeni ivičnjaci, pa i uvođenje javnih bicikala za iznajmljivanje. Ove godine u Zrenjaninu je završeno nekoliko biciklističkih staza. Jedna ide ulicom Majora Gavrilovića od pruge na „Berberskom” do parkinga na prevlaci, druga od Ulice 6. maja do Motela „Šumice”, a prošle godine urađena je i staza do Kleka, koja bi trebalo da bude nastavljena do Temišvara. Kako navode u JP „Direkcija za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina”, u planu je i izgradnja staze kroz Mužlju i deonice od Lazareva do Zlatice.
Za unapređenje uslova za bavljenje biciklizmom u gradu, poželjno je i da se aktiviraju građani, jer oni najbolje znaju sa kojim se problemima susreću, ističe Željan Popov, jedan od organizatora masovne biciklističke vožnje.
– U Beogradu, Novom Sadu i Šapcu već par godina se voze takozvane „Kritične mase”, a mi mislimo da Zrenjanin ima dovoljno brojnu biciklističku populaciju da organizuje takav događaj – kaže Popov, a to potvrđuje i podatak da je skoro 2.000 sugrađana do sada potpisalo peticiju „Biciklistička staza Peskara”.
VOŽNjA OD BAGLjAŠA DO PESKARE
– „Kritična masa” je zajednička biciklistička vožnja koja se odvija na ulicama više od 300 gradova širom sveta. Pokrenuli su je biciklisti San Franciska pre oko 25 godina da bi skrenuli pažnju na probleme sa kojima se biciklisti susreću u saobraćaju. Prva ovogodišnja Kritična masa u Zrenjaninu vožena je 27. avgusta, između Bagljaša i Peskare, a učestvovalo je 120 bicikista. To je podrška inicijativi za izgradnju biciklističke staze od Peskare do Bagljaša – kaže Popov. MILANA MARIČIĆ
