Početak septembra neretko izazove pomešana osećanja kod mnogih. Roditelji se najpre raduju što će im mališani krenuti u školu, jer ih delimično prepuštaju sistemu. To znači da im ostaje koji sat slobodnog vremena, a babe i dede takođe mogu da odahnu. Idila, nažalost, traje do odlaska u knjižaru i prodavnicu sportske opreme. Svoje naslednike moraju opremiti udžbenicima, sveskama, rančevima, patikama itd. Ne mali ceh pada na teret osiromašenih porodičnih budžeta.
Đaci dočekuju septembar u stanju konfuzije! Nakon dugog toplog leta, ponovo će se družiti sa svojim drugarima i drugaricama.
Socijalizacija je oduvek imala bitno mesto u procesu sazrevanja. S druge strane, lenjstvovanju je došao kraj! Umesto igranja video igrica i pronalaženja osveženja na izletištima, fokus će biti na obavezama. Najteži deo je svakako učenje!
Po čemu se ova školska godina razlikuje od ranijih? Prosvetari nisu u prvi plan stavili ekonomiju (čitaj: platu) već vlastiti položaj u društvu. Podsećaju na odsustvo sistemskog odgovora nakon prošlogodišnje tragedije u Beogradu. Nadaju se da će moći da izriču mere udaljenja sa časa. Pojedini sindikati čak najavljuju tzv. beli štrajk.
