U 19. veku grad je bio najveće hidrotehničko gradilište u Evropi. Promenjena je geografija, a potom i demografija, opusteli predeli su naseljeni. Izgrađene su fabrike, kao i mreža puteva, železnica, banke – kaže Vesna Karavida
Više od pedeset fabrika radilo je u našem gradu (koji se tada zvao Bečkerek) tokom druge polovine 19. veka pa do Drugog svetskog rata. Mlinovi, ciglane, livnice, fabrike nameštaja, šešira, tepiha, čarapa… Pušila se i parna pekara, još od 1882. godine i plelo se u prvoj srpskoj fabrici mreža… Bio je to grad u kojem su se pravili klaviri i proizvodila kozmetika. Svega toga danas nema, pa ni fabrika koje su uspešno radile i nakon Drugog svetskog rata. Ostalo je bogato nasleđe, kao i delovi građevina koje podsećaju na nekadašnju ekonomsku moć grada na Begeju.
Zavod za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu, zahvaljujući stručnjacima i predanim poslenicima za očuvanje istorijskog, industrijskog i kulturnog nasleđa, nastoji da sačuva ili osmisli prenamenu onoga što svedoči da je Zrenjanin odavno bio – Evropa. O tome je nedavno na jednoj od tribina posvećenih graditeljskom nasleđu, naslovljenoj „Šta će biti s kućom”, govorila Vesna Karavida, istoričarka umetnosti, konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
– Tadašnji Veliki Bečkerek je bio, pre vek, vek i po, svojevrstan primer građanskog preduzetničkog duha u doba zahuktale industrijske revolucije – podseća Vesna Karavida. – Osnovane su brojne fabrike, od kojih su mnoge rasle, izlagale proizvode na evropskim sajmovima, a samo malobrojne su se gasile. Veliki radovi na isušivanju močvara i regulaciji vodotoka nastavljeni su u 19. veku, kada je grad bio najveće hidrotehničko gradilište u Evropi. Promenjena je geografija, a potom i demografija, opusteli predeli su naseljeni. Poput cele Ugarske, grad je izuzetno ekonomski jačao. Industrijska revolucija omogućila mu je rast poput onog u skandinavskim zemljama i Nemačkoj. Izgrađene su fabrike, kao i mreža puteva, železnica, banke…
U Evropi su brojni primeri zaštite i prenamene industrijskih objekata. U urbanističkom i arhitektonskom pogledu, kako se ističe, neophodno je zaštititi komplekse Pivare, gradske klanice i Šećerane.
– U Pivari, koja je izgrađena ne mestu gde je pivo počelo da se toči 1745. godine, sačuvan je graditeljski sloj iz 1911, kada je gazda Lazar Dunđerski sproveo rekonstrukciju – objašnjava Karavida. – Objekat klanice koja potiče iz 1909 -1913. godine, pokazatelj je visokog kulturološkog nivoa sredine. A Šećerana je, u urbanističkom pogledu, izuzetno ostvarenje evropskog ranga. Naši preci su gradili, a na nama je da se prema tom graditeljstvu odredimo.
PRIMER DOBRE PRAKSE Biznismen Miodrag Zarić je, nakon povratku iz Nemačke, zakupio na 99 godina staru crpnu stanicu u Čenti i uložio novac u njenu rekonstrukciju. On ju je pretvorio u ugostiteljski lokal koji sada ima šest zvezdica, a u njemu su sačuvane i nemačke pumpe iz 1896. godine. Reč je o jedinstvenom slučaju u Srbiji, ali i regionu, gde privatnik investira u tehničko nasleđe.
DOBRI PRIMERI IZ EVROPE – Prema projektu francuskog arhitekte Tonija Garnijea, prvi „vrtni industrijski grad” u Evropi podignut je 1909. u Nemačkoj kod Drezdena. Samo godinu kasnije, projektovana je Šećerana u gradu na Begeju. U praškom ateljeu realizovao ju je češki akademik Viktor Beneš. Do nedavno skoro svi vredni objekti najstarije srpske Šećerane bili su sačuvani i mogli su da budu simbol trajne vrednosti… Londonska električna centrala pretvorena je u „Tejt” galeriju, pariska železnička stanica u muzej, a bečko ispražnjeno spremište gasa „Gasometer” u moderan stambeno-poslovni prostor – predočava Vesna Karavida.
U KORAK SA SVETOM Tri ugašena postrojenja o kojima je reč mogu se revitalizovati. Kao baština, podsećaće na industrijsku revoluciju grada. Valjalo bi ih prilagoditi savremenim potrebama i iskoristiti kao privredni i turistički potencijal. U „varioni” Pivare uveliko se odmaklo u pripremi za otvaranje Muzeja piva. Posetilaca već ima, mada predstoji još dosta posla do finalizacije zamisli Udruženja građana „Urban forum”, uz podršku Grada Zrenjanina i Turističkog centra Zrenjanin.
