BOŽIĆNA POSLANICA ZRENJANINSKE RIMOKATOLIČKE BISKUPIJE
Isusovo rođenje svedoči nam o Božjoj snazi i ljubavi
Sredstva komunikacije razvijaju se znatno pa tako današnji čovek prima sve više i više informacija, bilo da su one korisne ili štetne za nas. Do nas dolaze razne vesti, istinite, lažne, korisne, beskorisne, konstruktivne ili destruktivne. Zato, dragi brate ili sestro, pazi šta čitaš i pitaj sebe: da li je neka vest ili informacija korisna za tebe, da li je istinita, da li ti pomaže u ostvarenju tvojih životnih ciljeva; da li te čini boljim čovekom, ili uništava u tebi ono izvorno dobro koje je Bog ulio na početku života. Jer kad se rađamo, svi smo mi dobri, vredni ljubavi, dragi i sposobni za ljubav, čak i ako smo skloni grehu. Ali, čim malo poodrastemo, bivamo povređeni, a i mi povređujemo druge, pogotovo kada ne postupamo po srcu, nego hladno racionalno, ili pak činimo to instinktivno, iz straha. Kad smo srećni, dobro nam je, slobodni smo, bez straha, mirni – pozlaćujemo sobom svoju okolinu.
Šta želim reći ovim uvodom? Naše društvo danas je puno laži i prevara čega je izvor strah. Laži se šire svim kanalima i pokušavaju da naša srca učine tvrdim, nesrećnim i nemirnim. U Ukrajini je situacija još ozbiljnija. Koliko laži čujemo na sve strane; skoro je nemoguće dopreti do istine. Braćo i sestre, laž i strah, uznemirenost i ozlojeđenost ne potiču od Boga. Potiču od onoga koji se usprotivio Božjoj volji i koji se pobunio protiv njegove vladavine ljubavi i radosti. Isus u jednom razgovoru sa farisejima i pismoznancima, ondašnjim verskim vođama, ovako im govori: „Vama je otac đavao i hoće vam se vršiti prohtjeve oca svoga. On bijaše čovjekoubojica od početka i ne stajaše u istini jer nema istine u njemu: kad govori laž, od svojega govori, jer je lažac i otac laži” (Iv 8,44). Ove Isusove reči ni danas nisu izgubile svoju validnost i istinitost. Laž koja nam truje osobni život i društvo je namerna, iza nje stoji onaj, ili oni koji po svaku cenu žele da unište naše međuljudske odnose, da zavade ljude dobre volje, poremete naše živote, da nas potaknu na svađe i mržnju. U ovoj stvarnosti, u svetu krhke ljubavi, želimo ovih dana posebno obratiti pažnju na ovaploćenu Božansku ljubav i iz nje učiti kako je moguće i vredno paziti jedni na druge, poštovati i voleti jedni druge, te težiti mirnom suživotu.
Uputimo stoga, draga braćo i sestre, svoj pogled prema Vitlejemu i promatrajmo čudo kako je Bog postao čovekom. Isusovo rođenje svedoči nam o Božjoj snazi i o tome da je prihvatanje ljubavi snaga koja povezuje Boga i čoveka, te je izvor mira. Oko Isusovih jaslica vidimo pastire koji su predstavljali najugroženiji sloj tadašnjeg društvenog staleža. Nalazimo i mudrace kao predstavnike dalekih naroda koji su bili stranci i nisu pripadali izabranom narodu Izrailja. Zatim tu su anđeli i arhanđeli, silna Božja nebeska vojska, koji se zajedno raduju daru kojeg je Bog dao ljudima u Isusu. Njihova pesma sve ispunjava. Priznajmo da ta pesma greje čak i naša srca dok ovih dana pred nama oživljavaju događaji prvog Božića. Primimo stoga vitlejemsku radost i ljubav. Neka ovaj blagdan bude obnova u ljubavi, metanoja, kako su znali govoriti prvi hrišćani. Božanska ljubav, koja je u Isusu došla među nas, neka nas osnaži i ohrabri kako laž i zlo u svetu i među nama ne bi više trovali ljude, već nas primljena božanska ljubav sve ispunila radošću. Budimo zato hrabri i recimo NE lažima! Recimo NE otrovu podela i mržnje! Recimo NE lažima koje se pričaju o nama, koje nas bole i truju naše živote, i ovde u Srbiji, i u susednim zemljama, nego recimo odlučno DA božićnoj radosti!
Zapitajmo se: ako bi se danas pojavio anđeo Božji u našim životima i pozvao nas da idemo u Vitlejem da se poklonimo Sinu Božjemu, koji je ujedno i Sin Marijin, šta bismo mu poneli na dar? Pastiri su mu poneli plodove svoga rada: mleko, sir, vunu. Mudraci su ga darivali zlatom, tamjanom i smirnom. Šta bi bio moj poklon Knezu mira, kako ga Sveto Pismo s pravom naziva, šta bi bio moj poklon izvoru istine, znajući da se Isus objavio svetu kao put, istina i život?
Možda bi izrečeno DA božićnoj radosti, a izrečeno NE podsticanju mržnje bio najprikladniji dar? Povucimo se stoga u mir i tišinu nekoliko trenutaka i pokušajmo u dubini svoje duše pronaći dostojan dar koji ćemo, pojedinačno i zajedno, prineti pod noge rođenom u Vitlejemu Isusu Hristu!
Svima vama, koji danas slavite Božić po Gregorijanskom kalendaru ili malo kasnije po Julijanskom, želim sretne blagdanske dane, pune milosti i radosti.
Čestit Božić i sretnu Novu Godinu želim svima Vama!
Dr Ladislav Nemet, nadbiskup Beogradski