Namera da doprinese čuvanju kolektivnog sećanja na stradanja u Drugom svetskom ratu motivisala je sugrađanina Branislava Maksimova da napiše knjigu „Logori Okružnog načelstva Veliki Bečkerek”. Delo se sastoji iz tri celine i svedoči o postojanju pet logora na teritoriji Banata. Pored toga, čitaoca upoznaje sa životom folksdojčera (Nemaca koji žive van Nemačke i Austrije), kao i sa imenima preko 2.500 logoraša koji su bili zatočeni u našoj regiji. Knjiga prenosi i lična svedočanstava preživelih do kojih je autor došao, kao i fotografije iz tog perioda.
TORTURA I ISKORIŠĆAVANJE
Prema rečima autora, prvi logor u našem gradu je uspostavljen u Ulici Kraljice Marije (sadašnja Poljoprivredna škola). Delovao je od maja do avgusta 1941. godine, kada su Jevreji šlepovima odvezeni u Zemun. Drugi se nalazio u Ulici Cara Dušana na Gradnulici. Kroz njega je prošlo između pet i šest hiljada ljudi. Jedna trećina je streljanja, druga je odležala vremenske kazne, a treća je internirana po evropskim logorima.
– Ljudi su pre zatočeništva, prolazili torturu u istražnom zatvoru koji se nalazio u zgradi gradske kuće. Glavni komandant bezbednosti u to vreme bio je dr Jurij Špiler. On je tvrdio da je Gradnulički logor zamišljen kao zaustavni, ali je bio koncentracioni. Svedočanstva pokazuju da su se čuvari ponašali monstruozno. Zanimljivo je da su među komšijama bili ugledni i fini građani prvog reda, dok su u logoru iz čistog hira i obesti radili grozne stvari – objašnjava Maksimov.
Treći logor je bio otvoren na Ostrovačkoj adi kod Kovina. U njemu su zatvorenici radili na pripremi ogreva za folksdojčere. Takođe je postojao radni logor u Banatskom Brestovcu, kao i u Čoki koji se zvao „Macahumka”. U njemu su ljudi radili u poljoprivredi i tako obezbeđivali hranu za nemačku vojsku i folksdojčere.
Deo knjige govori i o životu Nemaca u periodu od 1918. do 1944. godine. Autor podseća da su njima, uspostavljanjem nove države 1918. godine, oduzeta sva prava. Nisu imali državljanstvo, pravo na glasanje, niti su mogli da se školuju, ali su se vremenom ponovo izjednačili sa svim nacijama.
– Osnivali su Nemački kulturni centar „Kulturbund”. Dolaskom Hitlera na vlast počeo je da jača nemački osećaj. Članovi organizacije formirali su Sedmu SS dobrovoljačku brdsku diviziju „Princ Eugen”. Počela je da deluje u Banatu, a kasnije je preko Kragujevca i Kraljeva, gde je vršila velike zločine, završila u Bosni – kaže Maksimov.
Sa duge strane, dodaje naš sagovornik, među pripadnicima nemačke manjine je bilo ljudi koji su se protivili Hitleru i njegovoj politici. U okviru Narodnooslobodilačkog pokreta formirali su brigadu „Ernest Telman”. Pored toga, jedan deo Nemaca bio je zatočen u Gradnuličkom logoru.
TEMELJNO ISTRAŽIVANJE
Autor objašnjava da su najjači utisak na njega ostavile priče koje se nalaze u zapisnicima preživelih logoraša. One pokazuju bestijalnost i monstruoznost onih koji su upravljali logorima.
– Posebno me je potresla sudbina mlade devojke koja je bila zatočena na Gradnulici. Njeno ime je Jovanka Milin. Nije bila član Narodnooslobodilačog pokreta, već je zatočena sticajem čudnih okolnosti. Živela je u Železničkoj ulici i bila zaposlena u Duvanici. Kada je krenulo njeno bezrazložno mučenje, oštrim predmetom je posekla stražara. Oni su je kao besni psi izveli van logora, ubili je i tu je i zakopali – kaže naš sagovornik.
Autor objašnjava da je prikupljanje dokumentacije za knjigu trajalo oko 10 godina. Do podataka je došao samostalnim istraživanjem i saradnjom sa Istorijskim arhivom. Oko spiskova logoraša judejske veroispovesti pomogla mu je zrenjaninska Jevrejska opština. Ističe da se njegovom pozivu za saradnju odazvala samo jedna mesna zajednica.
– Dokumentacija je jako slabo očuvana. Čitao sam posleratne hronike sela i iz njih vadio podatke, imena i slike. Obratio sam se Istorijskom arhivu računajući na germansku pedantnost, ali sam saznao da je dokumentacija logora spaljena. Nažalost, ne postoji volja da se sećanje na ove tragične i strašne događaje sačuva. Ovom knjigom trudio sam se da održim u kolektivnom sećanju ono što se dešavalo na našim prostorima – zaključio je Maksimov, na promociji knjige koja je održana u Svetosavskom domu pri Hramu Vavedenja Presvete Bogorodice na Gradnulici.
