Račun za struju je najbitniji pri odluci o investiciji
Kao i prethodnih godina Zrenjaninci su mogli da učestvuju na konkursu za energetsku sanaciju domaćinstva. I ovog puta vladalo je veliko interesovanje, i zbog velikog broja prijavljenih konkurs je morao biti stopiran. Na ovaj način građani mogu doći do bespovratnih sredstava i između ostalog ugraditi solarne panele. Stručnjaci savetuju opreznost pri odlučivanju jer je reč o velikoj investiciji.
DOMAĆINSTVO MORA DA SE PRILAGODI ZA PANELE
Tradicionalni načini grejanja sve češće narušavaju kvalitet vazduha. Problem je i njihova cena, koja je sve veća. Upravo je ovo bio povod za mnoge da se opredele za sopstveni način proizvodnje struje za sopstvene potrebe i solarne panele. Na listi privrednih subjekata koji će ugrađivati solarne panele i prateću opremu našla se jedna zrenjaninska firma „Nivas Co”, koja postoji već 20 godina. Kako kažu u domovima se najčešće ugrađuje „ongrid” od 5 kilovata (kW), koji pokriva sve potrebe jednog domaćinstva. Ovaj mrežni sistem je povezan na električnu mrežu i radi zajedno sa njom. Košta oko 750.000 dinara.
Kada država pokrije polovinu tog iznosa onda ova investicija postaje realnija. Međutim, bez subvencija teško je omasoviti ovakav pristup energiji, smatra Ljubomir Savin, direktor „Nivasa”.
– Uvek se gleda potrošnja domaćinstva i koliko mu je solarna elektrana potrebna. Ako se struja troši samo za frižider, veš mašinu, zamrzivač, onda ona nije neophodna. Međutim, ljude najviše „boli” grejanje, jer se najviše para troši zimi – rekao je Savin. Napominje da se struja putem solarnih kolektora proizvodi tokom cele godine.
– Država ne prodaje, ona računa odnos između vaše proizvodnje i potrošnje. Ako i proizvedete višak, nemate od toga ništa. Zato svako domaćinstvo mora napraviti svoj plan i videti kolika je mesečna potrošnja – ističe naš sagovornik. Za klijenta je bitno da „uklopi” nekoliko izvora kako bi sistem solarne energije bio delotvoran. Prema mišljenju Ljubomira Savina, u kući je najbolja kombinacija podnog grejanja, toplotne pumpe i proizvodnje sopstvene struje.
– Dešavalo se da odbijam 80 odsto poslova ako smatram da paneli ne bi imali smisla. Solarne elektrane su moderna tehnologija i prate iste takve nove objekte. Nikada nećete biti skroz zadovoljni ako uparite novu tehnologiju sa starom, tu nema dobrih rezultata. Bitno je i da je kuća dobro izolovana jer i to doprinosi kvalitetu rada solarnih panela i grejanja– ističe naš sagovornik.
POVRAĆAJ INVESTICIJE ZA DESETAK GODINA
Pre nešto više od jedne decenije toplotnu pumpu ugradio je sugrađanin Đuro Dragišić. Ona je trošila dosta električne energije, zbog čega je krenuo da razmišlja o fotonaponskim ćelijama – odnosno solarnim panelima. Ohrabrio se da ih ugradi na svom krovu, u čemu mu je pomogao prijatelj iz firme „Eko solar enerdži” (Eco Solar Energy).
– Toplotna pumpa jeste najjeftinija i troši najmanje energije, ali je za našu kuću bilo potrebno oko 12.000 kilovat-sati (kWh) na godišnjem nivou da bismo se ugrejali. Došli smo do zaključka da na našem srednjobanatskom području ima dovoljno sunčanih dana za upotrebu solarnog panela – kaže Đuro Dragišić. Nakon što je izračunao svoju potrošnju, shvatio je da će mu se investicija isplatiti na duže staze.
– Instalirali smo nešto manje od 10 kW panela. Sa inverterom, ugradnjom i svim elementima, izašlo nas je oko 10.000 evra. Smatram da će se investicija vratiti kroz desetak godina – procenjuje Dragišić. Kada se pre dve godine prijavio za subvencije Grada za energetsku sanaciju, nije imao sreće. Kako kaže, tada je možda bilo sredstava za oko pet domaćinstava.
– To su bili počeci, ali vidim da je sad cela priča mnogo razvijenija. Potrošnja se može pratiti preko aplikacije. Bio sam isprva skeptičan oko instalacije, ali i birokratskog dela. Mislio sam da će to da se oduži, međutim sa ovom firmom je sve išlo zaista jako brzo – tvrdi naš sagovornik. Nakon dve godine bolje poznaje svoju malu elektranu. Zna da je najbolje uključiti sve aparate kada je sunčan dan, jer je tada najjeftinije.
– To je najbolji način eksploatacije struje. Zato su nam leti bili minimalni računi i proizvodili smo i više nego što smo trošili. Dragišić kaže da je svaki početak težak, ali da nije zažalio zbog ugradnje solarnih kolektora – veli sagovornik „Zrenjanina”
– Bilo je isprva naplate nekih akciza koje nisu bile primerene, ali sada sam već upoznat sa time. Više je ljudi koji ugrađuju panele i sistem je razrađen. Šalju se i predlozi Vladi Srbije kako bi se otklonili eventualni problemi, tako da je komunikacija zaista dobra – zaključuje Dragišić.
Postavka i ugradnja solarnih panela ide relativno brzo, naročito kod malih elektrana. Najduže se čeka dokumentacija od Elektroprivrede Srbije (EPS) , tvrdi Bojan Popov, predstavnik firme „Eko solar enerdži”.
– Paneli moraju biti okrenuti ka jugu. U suprotnom se radi dodatna konstrukcija. Presudan je račun za struju. Ako neko troši malo, ne treba mu ovakav sistem. Ugrađuje se „ongrid” sistem, koji je isplativ i garantuje efikasnost od 84 odsto i nakon 25 godina rada – navodi Popov. Dodaje i da je sunčevo zračenje često jače zimi nego leti. Visoke temperature mogu smetati panelima koji ne trpe pregrejavanje.
„Eko solar enerdži” ugrađuje panele u gradu kao i regionu. Kako tvrdi Bojan Popov, na našem području ih ima oko četrdeset firmi i domaćinstava.
A. Ilijev
DOSTUPAN I SISTEM PUNJIVIH BATERIJA
Postoji i ofgrid sistem, međutim njega niko ne koristi jer je investicija dosta skuplja. On radi na bateriju koja se puni, i nije povezana na elektrodistribuciju. Iako je bolja opcija, rok trajanja baterije je dosta kraći, a nabavka nove koštaće vas duplo skuplje, tvrde naši sagovornici.
