Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Odbornici Skupštine grada Zrenjanina su na poslednjoj sednici raspravljali i o izvršenju (realizaciji) budžeta u toku prve polovine tekuće godine. Naime, Zakon o budžetskom sistemu propisuje obavezu redovnog praćenja i informisanja o njegovom izvršenju, najmanje dva puta godišnje – nakon prva dva i nakon trećeg kvartala. Cilj je da se preduprede eventualna značajnija odstupanja bilo na prihodnoj, ili pak na rashodnoj strani, te da se po potrebi blagovremeno reaguje (rebalans).
Polugodišnji presek stanja bi trebalo da pruži i informacije o tome da li su prihodi i rashodi Grada dobro planirani prilikom njegovog usvajanja. Ukoliko nakon isteka prvih šest meseci primanja i izdaci iznose okvirno oko polovine od ukupno planiranih, onda se može reći da je budžet dobro skrojen. Veća odstupanja bi mogla da budu indikator nekih propusta prilikom izrade proračuna i/ili nastanka nekih nepredviđenih okolnosti.
Ono što se iz dostupnih materijala može videti je da su prihodi i primanja Grada Zrenjanina u periodu januar-jun 2023. na nivou od 44,5% od ukupno planiranih za ovu godinu, te se može smatrati da je prihodna strana, za sada, pod kontrolom. Međutim, treba biti svestan da su realni prilivi u gradsku kasu (korigovani za stopu inflacije) u intervalu januar-jun mesec ove u poređenju sa istim periodom prethodne godine niži za 6,6%! Ovo, pre svega, znači da su odgovarajuće poreske osnovice bile manje, odnosno da je „ekonomska snaga” građana opala.
Dve najznačajnije (najizdašnije) vrste primanja – porezi na dohodak i imovinu – imaju zadovoljavajući stepen izvršenja, 45,4% i 44,8%, respektivno. Ipak, na prisustvo elemenata krize ukazuje to što je u realnom izrazu u prvoj polovini godine naplaćeno za 2,1% manje poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke i za 14,7% manje poreza na imovinu u odnosu na isto razdoblje 2022. godine.
Kada su u pitanju rashodi i izdaci budžeta Grada Zrenjanina u prvom polugođu situacija je nešto drugačija – izvršenje iznosi svega 34,8% od ukupno planiranog trošenja. U odnosu na isti period prethodne godine, rashodi su u realnom izrazu (koji je deflacioniran pomoću indeksa potrošačkih cena) bili niži za 19,6%. Pri tome, realno izraženi tekući izdaci su smanjeni za 13,7%, dok je pad kapitalnih rashoda bio drastičniji – čak 63,3%.
U okviru tekućih, upada u oči slabo izvršenje (trošenje) u oblasti specijalizovanih usluga i tekućih popravki i održavanja (zgrada, objekata i opreme) od svega 11,2% i 20,8% u odnosu na plan, respektivno. U domenu izdataka za osnovna (kapitalna) sredstva stepen izvršenja je takođe nizak – oko 17,7% u odnosu na planove.
Ne može se sa sigurnošću tvrditi da li su u pitanju određene uštede, knjigovodstveni razlozi (plaćanja za izvedene radove i usluge će uslediti u drugom polugođu) ili pak kašnjenje gradske administracije i povezanih institucija u realizaciji određenih poslova. Već naredni presek koji će uslediti nakon trećeg kvartala će možda pružiti više pouzdanijih podataka, jer na kraju krajeva – cifre (budžet) ne lažu.
