Nema prolaznika koji u šetnji pored pravoslavnog hrama Vaznesenja Gospodnjeg ne zapazi lepo uređenu portu. U njoj dominira zelenilo i rascvetale ruže. Često se u tom krugu može sresti Pero Peičić sa motikom, grabuljama ili nekim drugim vrtlarskim alatom. Naime, naš sugrađanin ima velike zasluge što ovaj prostor danas ima izgled lepo uređene „cvetne bašte”.
– Starešina hrama, protonamesnik Slobodan Čestić je osmislio ceo projekat. Nas nekoliko vernika želeli smo da damo svoj doprinos i da ovaj prostor ulepšamo. Krenulo je to pre dve ili tri godine i evo, danas imamo načelan izgled crkvenog dvorišta – započinje razgovor Pero, koji iza sebe ima značajan „radni staž” upravo na ovakim poslovima u Švajcarskoj. Kaže da je u svoj porodičan dom preneo deo inostranih navika.
– Želim da pokažem da to možemo postići i kod nas. Uz malo ljubavi i želje da uredimo prostor u kome živimo. Ovde je dosta mladog rasada, ali i šest stotina ruža koje su se rascvetale i pružaju lepu sliku. Na lokalitetu ima i drugog zelenila. Zasađene su mlade tise i drugi zimzeleni metarijal, ali moramo sačekati da se on podigne. Teška je ova bagljaška zemlja, a mi moramo biti uporni kako bi cvetna dekoracija zaživela – nastavlja Pero, držeći u jednoj ruci makaze, a u drugoj kantu. Još napominje da prostor nema navodnjavanje, što je problem. Znači da cveće i zelenilo isključivo zavise od ljudske ruke i posvećenosti u celom poduhvatu.
Naš sagovornik nam pokazuje i druge sadržaje u ovoj specifičnoj bašti. Čitava površina prekrivena je kamenom i zelenilom koje je vešta ruka lepo uklopila. Tu su i korpe za otpatke, kao i upozorenje građanima da ne bacaju smeće.
– Čini mi se da naši sugrađani sve više posvećuju pažnje ekološkoj svesti i shvataju da samo ujedinjeni u zajedničkoj misiji možemo postići napredak – zaključuje vrtlar Pero.
