Da li su trgovinski lanci formirali kartel?

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Hrana je u Srbiji tokom prethodnog perioda beležila veća poskupljenja nego u državama članicama Evropske unije. Od predstavnika EU smo već dobijali „zamerke” da su cene pojedinih proizvoda i usluga visoke, pre svega u sektorima prehrane i maloprodaje, naročito zbog ograničene (nedovoljne) konkurencije.
U „Bukvaru ekonomije” smo u nekoliko navrata isticali da se ovakva situacija, između ostalog, duguje ponašanju moćnih kompanija koje učestvuju u lancu snabdevanja hranom – od proizvođača, uvoznika, skladištara, distributera, pa do maloprodavaca. Reč je o fenomenu „korporativne pohlepe”, do kojeg dolazi zbog toga što su pojedina preduzeća koristila visoku inflaciju kao izgovor za poskupljenje i kada za tim nije bilo realne potrebe. U takvim okolnostima je važno da država pojača svoju regulatornu ulogu kako bi unapredila kvalitet tržišne strukture, sprečila kartelsko ponašanje i tako obezbedila hranu po pristupačnim cenama.
Komisija za zaštitu konkurencije je krajem prethodne nedelje na osnovu rezultata sprovedenih analiza pokrenula postupak protiv četiri maloprodavca (Deleza, Mercatora, Univereksporta i DIS-a) zbog sumnje da su se dogovarali oko prodajnih cena. Pretpostavlja se da su navedeni trgovinski lanci povredili konkurenciju zaključivanjem tzv. restriktivnog sporazuma, odnosno dogovaranjem istih cena za određene proizvode. Prema Zakonu o zaštiti konkurencije, u pitanju su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije. To mogu biti ugovori, njihove pojedine odredbe, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse itd. kojima se, između ostalog, utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi razmene. Procenjuje se da zbirno tržišno učešće pomenuta četiri preduzeća u segmentu maloprodaje iznosi preko 50%. Tokom više meseci praćeno je kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, te je konstatovano da su u ovim maloprodajnim lancima oni koštali isto, uprkos različitim uslovima (cenama) nabavke.
Ovo otvara pitanje o mogućem postojanju kartelskog ponašanja u sektoru maloprodaje u Srbiji, što bi trebalo istražiti u narednom periodu. Tržišna struktura gde se na strani ponude nalazi dva ili više (do deset) ponuđača koji prodaju isti ili veoma sličan proizvod, dok tražnju čini veliki broj sitnih kupaca naziva se oligopol. Kartel predstavlja oblik udruživanja na oligopolskom tržištu u formi džentlmenskog sporazuma ili pravno obavezujućih ugovora između konkurenata, najčešće o cenama proizvoda ili usluga. Time ova preduzeća, praktično, postaju monopol. Veću zaradu (profit) ostvaruju zahvaljujući dominantnom (monopolskom) tržišnom položaju i to najčešće diktiranjem uslova prodaje, monopolskim cenama, a ne smanjenjem troškova i efikasnijim poslovanjem. Dogovor se lakše postiže ukoliko postoji manje preduzeća, proizvod je homogeniji, a državni propisi „labaviji”.
Kartelsko ponašanje predstavlja kriminalno delo po većini antimonopolskih zakona u svetu. Tretira se i u zakonodavstvu EU. Zabranjeni su svi sporazumi između preduzeća (bilo oni eksplicitni ili implicitni, tajni ili javni) koji za cilj ili kao posledicu imaju sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije unutar zajedničkog tržišta. Ipak, kršenja ovih odredaba i dalje su brojna, tako da u praksi postoji mnogo slučajeva kartelskog ponašanja.