Uprkos padu broja stanovnika u mnogim gradovima, tržište nekretnina u Srbiji „cveta”. Stanovi se i dalje grade, kupuju i prodaju rekordnim tempom. U 2024. godini promet nepokretnosti dostigao je vrednost od čak 7,4 milijarde evra, što je skok od 15 odsto u odnosu na 2023, dok je broj kupoprodajnih ugovora porastao na gotovo 127.000. Najveći deo kolača pripao je stanovima, čija je vrednost porasla za zapanjujućih 21,1 odsto. Kreditna aktivnost je takođe u porastu, podstaknuta blažom monetarnom politikom. Svaki deseti ugovor finansiran je putem banke, navodi se u izveštaju o stanju na tržištu nepokretnosti za 2024. godinu, koji je sastavio Republički geodetski zavod.
Uprkos intenzivnoj gradnji, naš grad i dalje spada među sredine sa nižim cenama kvadrata u državi. Prosečna cena stana u novogradnji tokom prošle godine iznosila je 1.251 evro po kvadratnom metru, dok je u starogradnji koštao 922 evra. To je daleko ispod republičkog proseka, koji u starijim stanovima iznosi 1.675 evra, a u novim 1,750. Zrenjanin je jeftiniji i od većine gradova slične veličine i geografske pozicije. U Sremskoj Mitrovici kvadrat u novogradnji košta 1.430 evra, u Šapcu 1.385, Pančevu 1.333, Valjevu 1.293. Ispod Zrenjanina su tek manji centri poput Kraljeva (1.246 evra), Kruševca (1.098), Loznice, Pirota, Leskovca, Sombora…
KOME SU NAMENjENI STANOVI
O paradoksu rasta prometovanja stanova u svetlu demografskog pada govori dr Dejan Molnar, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i naš dugogodišnji kolumnista.
– Tržište nepokretnosti u našoj zemlji tokom poslednjih nekoliko godina karakteriše izuzetna otpornost, te konstantan rast tražnje za gotovo svim vrstama nekretnina – zemljištem, stanovima, kućama, poslovnim prostorima, garažama i drugo. Izgleda da su nepokretnosti, koje se smatraju „najkonzervativnijom” vrstom imovine, tretirane kao relativno siguran oblik ulaganja, pa je prisutan trend rasta broja i vrednosti transakcija na ovom tržištu.
Stanovi tradicionalno imaju natpolovično učešće u ukupnom obimu novčanih transakcija. Jednim delom je to uzrokovano realnom potrebom za stanovanjem, pre svega, mlađe populacije koja stupa na tržište rada, dolazi do redovnih primanja i formira svoje porodice. Sa druge strane, ima i onih koji višak novca kojim raspolažu ulažu u nepokretnosti sa namerom da ih rentiraju – objašnjava dr Molnar.
I dok se Srbija gradi „punom parom”, posebno kada je reč o stambenim objektima, u gradovima poput Zrenjanina se sve više postavlja pitanje – za koga se zapravo gradi? Da li investitori, možda, očekuju više stranih radnika? Prema rečima našeg sagovornika, utisak je da stanogradnja u Gradu raste. Podaci Republičkog zavoda za statistiku to i potvrđuju – broj završenih stanova u Zrenjaninu je nakon 2019. značajno porastao. Prosečan broj (novih) stanova u periodu od 2019. do 2023. godine (296) je bio čak tri i po puta veći nego u intervalu 2011 – 2018. godina (87).
– Ipak, treba imati u vidu i jedan drugi pokazatelj, a to je broj izdatih građevinskih dozvola za novogradnju stambenih objekata. Prošle godine je zabeležen značajan pad (299) u poređenju sa prosekom tokom perioda 2021-2023. godine (413). Očito da oni koji se na zrenjaninskom tržištu bave stanogradnjom postaju svesni da intenzitet tražnje više nije na nivou na kojem je bio prethodnih godina.
Činjenica da se višak likvidnosti uglavnom ulaže u nepokretnosti umesto u produktivne i inovativne poslovne poduhvate, ukazuje na određene slabosti koje su prisutne u našoj privredi. To bi moglo da znači da nema u potrebnoj meri kvalitetnih preduzetničkih ideja ili da celokupan poslovni ambijent nije dovoljno stimulisan za investiranje u one delatnosti koje bi mogle da obezbede trajnu konkurentnost ekonomije. Dugoročno posmatrano, ulaganja u nekretnine ipak imaju jednokratan efekat. Opravdano se nameće pitanje svrsishodnosti, imajući u vidu da se u centru Banata u kontinuitetu beleži pad broja stanovnika – ocenjuje dr Molnar.
KUĆE SU (NE)ZANIMLjIVE
Sa druge strane, u gorepomenutom izveštaju navodi se da opada broj prometovanih kuća u Zrenjaninu. Pre dve godine prodat je 841 objekat, a prošle 774. Uprkos trendu pada, naš Grad se nalazi na visokom drugom mestu po prodaji u Srbiji posle Subotice (1.064). Zanimljiv je podatak da je bilo više zainteresovanih kupaca u našem gradu nego u Novom Sadu, iako je veće mesto sa razvijenim tržištem. Naš sagovornik ističe da se u Zrenjaninu „polovne” kuće uglavnom kupuju zarad porodičnog stanovanja i mogu se pronaći odgovarajući objekti po pristupačnim cenama. Kako kaže, verovatno da se u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada kućama manje trguje jer je i ponuda slabija.
– Segment tržišta kuća u Zrenjaninu je daleko „živahniji” od republičkog proseka. Možda ovo ukazuje na to da se sugrađani još uvek, kada god mogu, odlučuju za individualni oblik stanovanja. Ovo bi mogao da bude signal za investitore i odgovorne za urbanističko planiranje u Gradskoj upravi. Na primer, da razmotre mogućnosti formiranja nekih novih naselja sa kućama, umesto da se isključivo „forsira” izgradnja višespratnica i to neretko na lokacijama gde im mesto, zapravo, i nije – zaključuje dr Dejan Molnar.
Da li će se stotine novih stanova prodavati ili ostati prazni saznaćemo tek naredne godine. IVA ISAKOV
NjIVE NAJTRAŽENIJE
Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je u toku prošle godine iznosila oko 8.500 evra po hektaru. U Srednjobanatskom okrugu je cena bila iznad proseka, odnosno 9.600 evra. Prometovano je 1.225 njiva. Za hektar zemlje u Zrenjaninu je lane trebalo izdvojiti 8.800 evra. Zabeležen je velik promet u toku prošle godine kada je prodato 511 njiva. Zbog čega se istovremeno dešava pad prodaje kuća i rast prometa poljoprivrednog zemljišta, dr Dejan Molnar objašnjava da njive ne zahtevaju održavanje, sanaciju ili rekonstrukciju kao objekti i da ih to čini primamljivim za dugoročna ulaganja.
