Stav se ceni koliko i izgled
Mladi sugrađanin Danilo Grubišić (20) i njegov stariji brat Nemanja (23) manekenstvom su počeli da se bave slučajno. Na njih je najviše uticaja imala majka Jelena, koja je verovala da bi bili uspešni manekeni, dok baka Svetlana i tetka Tanja pružaju veliku podršku. Prvo se Nemanja oprobao u tom poslu, a kasnije se pridružio i mlađi brat. Za agenciju „Foks” rade više od dve godine. Kako izgleda svet mode, kakva iskustva nosi iz inostranstva, ispričaće Danilo, dok Nemanja šalje pozdrav iz daleke Indije. Kako si osećao kada si prvi put radio reviju?
– Imao sam samo 17 godina kada sam počeo tim poslom da se bavim, još sam pohađao srednju Poljoprivrednu školu. Moj prvi susret sa pistom bio je veoma zanimljiv. Zapravo, imao sam veliku tremu, ali sam se brzo snašao. Bila je to revija na „Egzit” festivalu, koju je radio Bata Spasojević. Šta je teže raditi, revije ili fotošuting nekoliko sati?
– Velika je razlika između fotografisanja i revije. U Srbiji revije nisu toliko aktuelne, koliko fotošuting. Sve ima svoju težinu. Lično, više volim da se fotografišem, zanimljivije mi je. Oseti se drugačija „hemija”. Radio sam editorijale za magazine kao što su „Men‘s health”, „Esquire”, „Movem”, reklamirao sam „Hugo Boss”, „Rray” naočare, koje dizajniraju momci iz Zrenjanina. Radio sam revije i editorijale za Milicu Vukadinović, Batu Spasojevića i editorijal za Ivana Džolića. Da li to znači da je inostrano tržište zahtevnije?
– Stranci su striktni, ne kažem da kod nas nije tako. Gde je veća konkurencija pravila su teža i samim tim je sve rigoroznije. Veoma je važno da ste komunikativni, da istaknete ono najbolje što nosite u sebi. Svet mode je prilično surov, ne postoji sigurnost večite zarade. Nikada ne znate kada će vas neko angažovati za reviju, ili fotografisati za časopise, niti da li će biti dobro plaćeno. Uvek morate da se borite za sebe. U Evropi i Aziji su kastinzi obavezni, dok u Indiji agencija sve obavlja umesto nas. Ponekad je teško naći zajednički jezik sa saradnicima. Naravno, potrebno je imati i sreće. Na tržištu se svakodnevno pojavljuju novi ljudi, mlađi, atraktivniji i zato je važno raditi na sebi. Dinamično je, zato me je i privukao ovaj poziv. Kako ti radiš na sebi? Čega se odričeš?
– Neophodno je voditi računa o ishrani, tenu, koži, težini. Idem u teretanu, jedem zdravo i uvek na vreme, slatkiše ponekad dozvolim sebi. Na sreću, nemam problema sa kilažom. Dok sam radio u Indiji četiri meseca, dani su mi bili prilično monotoni. Ustajao sam oko 7 sati, zatim sam radio slikanje do 6-7 uveče, nakon čega sam uglavnom išao u teretanu i na spavanje. Čak nisam uspevao ni sa bratom da se vidim. Kada ste u tom poslu, morate mu se u potpunosti posvetiti. Radio si u Indiji i Italiji. Koja zemlja je ostavila veći utisak na tebe?
– Ovaj posao koliko god da je težak, pruža dosta mogućnosti. Neke od prednosti su putovanja, upoznavanje različite kulture, religije, ljudi. Definitivno je Indija ostavila veći utisak. Kada sam otišao tamo, bio sam u šoku. Prilično je prljavo, krave šetaju ulicama, osećao sam se zaista čudno. Međutim, navikao sam se i posle mi je bilo interesantno sve to. Kakvi su ti dalji planovi?
– Trebalo bi da idem u Italiju, pa u Kinu. Voleo bih još neko vreme da se bavim modelingom, a imam želju da se oprobam kao stjuard. Obožavam putovanja i voleo bih da doživim različita iskustva. Ima vremena, život je preda mnom. I. ISAKOV
