Martinu Macko muzika prati još od detinjstva. Završila je osnovnu, a potom i srednju Muzičku školu „Josif Marinković”. Put ju je odveo do Slovačke, na Akademiju umetnosti u Banskoj Bistrici gde je diplomirala horsko dirigovanje.
Nedavno je u rodnom Aradcu priredila koncert „Hrišćanskih pesama sa porukom iz božje reči”. Kako nam je ispričala, na ovu ideju došla je još lane. Uspela je da okupi nekolicinu prijatelja sa istim ciljem – da ohrabre ljude pesmom i govore o svom životu sa Bogom. Grupu čine: Drahoslav Poloha (gitara), Oliver Poloha (bubnjevi), Mihal Latinak (bas gitara, harmonika, klavir), Ester Činčurak (klavir), Irena Nvota, Sara Škodak, Ema i Martina Macko (vokali).
Nastupali su do sada u Bačkom Petrovcu, Erdeviku, Padini i Kovačici.
Šta su meštani mogli da čuju? Kako ste zadovoljni nastupom?
– Harmonija naših glasova i instrumenata se neverovatno spojila i znali smo da je to-to! Drago mi je da su naš nastup posetili brojni žitelji Aradca. Videla sam svoje nekadašnje profesore iz osnovne škole, kao i drugare sa kojima se dugo nisam srela. Za mene je to bio veoma emotivan trenutak. Miroslav Zvara i njegov tim pružili su nam odlično ozvučenje i saradnju.
Izveli smo 13 pesama zajedno sa kratkom porukom iz božje reči (Biblije). Njih nam je preneo pastor Zoran Tornjanski iz kikindske baptističke crkve. Delili smo i razne priče iz naših života: o tome kako nas Bog vodi i kako nikada nismo sami ako hodamo sa Hristom. Nadam se da će ubuduće još više ljudi čuti za koncerte i doći da provedu zajedničko vreme sa nama. Verujem da niko ko dođe ne ode praznog srca. Celokupan koncert je protekao sa mnogo emocija, jer ipak je to moj rodni kraj. Uporedite studije u inostranstvu u odnosu na Srbiju?
– Završila sam dirigovanje juna 2023. Imala sam i završni koncert u aprilu, gde sam vodila tri sastava: Mešoviti hor Akademije umetnosti, Ženski hor (Canzona Neosolium Women) i Kamerni hor koji sam osnovala zajedno sa kolegom dirigentom. Nakon studija, kratko sam stažirala u Muzičkoj školi „Josif Marinković”.
Veoma je teško naći zaposlenje u mojoj struci u Srbiji, ali se nadam da će se ukazati dobra prilika. S obzirom na to da sam studirala samo u Slovačkoj, mogu reći da je bilo sasvim korektno. Ako želiš nešto da postigneš, moraš da sedneš i da se posvetiš radu, to je potrebno gde god da studiraš.
Da li planirate da ostanete, ili se vraćate u inostranstvo?
– To ću saznati najverovatnije nakon leta. Otvorene su obe opcije. Malo je žena u svetu muzike, posebno dirigovanja. Kako na to gledate?
– Kao na nešto originalno i unikatno. Biti dirigentkinja je hrabar odabir jer nije lako održati balans i jedinstvo u velikom timu kao što je hor. Divno je kada se uklope glasovi tako da to zvuči tako „da se naježiš” i da i publika to oseti. Da li pratite kulturnu i umetničku scenu u Zrenjaninu i okolini?
– Iskreno, ne baš. Volela bih da mogu češće da posećujem pozorište, jer volim da pratim detalje dobre glume (ponašanje na sceni, prenos datog lika, uživljavanje u karakter). Imam veoma istančan osećaj za detalje.
