Od malih nogu razmišljamo o životnom pozivu. Neretko bude suprotan od ostvarenog, jer šta zna dete čime će se baviti. U donošenju karijerne odluke, ključnu ulogu imaju roditelji, to jest njihova bezrezervna podrška. Sa detinjstvom, nesigurnošću, adolescencijom, porocima u mladosti i teškim izborima susreli su se i veliki naučnici.
Jedan od njih je Nikola Tesla. Svet ga prepoznaje kao genija i izumitelja brojnih pronalazaka, a samo je porodica poznavala najskrivenije delove njegove duše. Ključnu ulogu u sazrevanju i odrastanju imala je majka Georgina Tesla, rođena Mandić. Upravo o njoj govori i najnovija predstava koju priprema Dramski ansambl Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”.
GLUMAČKO-AUTORSKI TIM
Reč je o komadu Milice Konstantinović „Đuka – Drama o Đuki Mandić u šezdeset i šest slika”. Lane je dobio Nušićevu nagradu. Igraju: Gordana Đurđević Dimić (k.g.), Anica Petrović (k.g.), Sara Simović, Staša Milovanović (k.g.), Sanja Radišić, Nataša Luković, Jelena Lončar (k.g.), Stefan Juanin, Mirko Pantelić, Dejan Karlečik, Ivan Đorđević i Simo Majstorović, član Dramskog studija „BB92”. Autorsku ekipu čine rediteljka Ana Tomović, dramaturg Vuk Ršumović, dok je za scenski govor zadužena Dijana Marojević. Scenografkinja je Zorana Petrov, kostimografkinja Momirka Bailović i asistent Vojin Krajnović. Dizajn zvuka radili su: Pavle Dinulović i Jana Baljak. Pretpremijera je zakazana za petak, 11, a premijera za subotu, 12. april.
Kako je za naš list ispričala rediteljka Tomović, tekst joj se dopao već na prvo čitanje. Smatra da je autorka uspela da na nov način ispriča priču o velikom naučniku, kroz njegovu porodicu i, pre svega, njegovu majku.
– Bila je izuzetna žena. Tesla kaže da je sve od nje nasledio, najpre izumiteljski talenat i temperament. Očigledno je da je u porodici bila jedina koja je njega tako specifičnog i drugačijeg mogla da razume. Upravo je to glavna tema drame – majčina bezuslovna podrška sinu u trenutku kada čitava familija smatra da je Nikola „crna ovca”. Ni po kojim kriterijumima se nije uklapao u društvo tadašnjeg vremena, želje, ambicije i pretenzije srpske pravoslavne zajednice u Lici s kraja 19. veka – objasnila je Tomović.
TESLIN PUT
Naša sagovornica dodaje da su u pitanju Krajišnici. Konkretno, sveštenička porodica koja se borila za očuvanje vere. Samim tim, i deca su morala da slede tu misiju. Prema rečima rediteljke, Tesla nije bio takav dečak i čovek. Želeo je nešto sasvim drugačije. Težio je nauci, čitanju i izumiteljskom radu. Zato je i nailazio na nerazumevanje okoline.
– Nameravali su da ga neuklopljenog „uklope”, zadrže u toj sredini i spreče da ode u svet. Upravo to rađa osnovni sukob, dublji od porodičnog. Odnosi se na interese zajednice, vere. Zato je odgovor majke pojačan. Ona mora svim silama da se založi za sina, rizikujući raskid sa kolektivom, isključenje i smrt, jer mu jedina veruje – poručila je rediteljka.
SUKOB TRADICIJE I MODERNOSTI
Objasnila je da je ova tema univerzalna, jer se bavi odnosom roditelja, dece i podrške. Publika će moći, u tom segmentu, da se prepozna, jer komad tretira pitanje (ne)prihvatanja i (ne)pripadanja jednoj porodici. Predstava je i klasična i moderna. Kostimi su iz epohe, prostor, kao i svest ljudi s kraja 19. veka u Lici.
Sa druge strane, dodaje naša sagovornica, savremenost se ogleda kroz „obraćanje” Đuke. Ona dolazi kao žena iz budućnosti. Naratorka je u priči, vodi publiku kroz događaje koji su se desili. Zato je ova predstava inovativna. Govori o sukobu tradicije i modernosti…
– Jedan od izazova bio je jezik. Veliku pomoć pružila nam je Dijana Marojević. Sa glumcima je detaljno radila i svi su uspeli da savladaju lički jezik koji je prelep za slušanje. Melodičan je, precizan, pomalo vojnički, ali i nežan. Drugi problem je mnoštvo članova porodice koji se pojavljuju. Svako ima svoj udeo u biografiji Nikole Tesle. Mnogi su veoma važni, zato nam je bilo bitno da i njihova priča dođe do izražaja. Komad je specifičan i po tome što se Tesla ne pojavljuje, a o njemu se stalno govori.
U pitanju je prelomni trenutak u njegovom životu kada napušta studije i prepušta se kockanju. To je momenat krize sa kojim se svako od nas može identifikovati, i gde je zaista neizvesno kojim ćemo putem krenuti. Da li ćemo uspeti da se izvučemo i nastavimo putem svetlosti. Tesla je to uspeo zahvaljujući majci – rekla je Ana Tomović.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović
OMAŽ LIČANIMA
Lik Đuke poveren je Gordani Đurđević Dimić, prvakinji Drame novosadskog Srpskog narodnog pozorišta. Kako je ispričala, ovo je njen drugi angažman u zrenjaninskom teatru. Pre tri decenije pojavila se u komadu „M70” Mirka Stojkovića. Dodala je da je uloga došla u pravo vreme, i da je omaž njenim Ličanima.
– Odrasla sam u Banatskom Karađorđevu, te su mi jezik i psihologija tih ljudi poznati. Đuka je najstarije dete Mandića. Posle prerane majčine smrti podigla je braću i sestre i sa svakim izgradila jedinstven odnos. Za Nikolinu posebnost jedino je ona imala sluha. Najveći izazov je bio kako lik, sa tako bogatim unutrašnjim svetom, dovesti do funkcionalnosti na sceni – rekla je Gordana Đurđević Dimić.
