Čelnik Nove Crnje nedavno je postao Dragan Daničić (1982), dosadašnji zamenik predsednika Opštine. U rodnoj Srpskoj Crnji je završio osnovnu školu. Srednje i visoko obrazovanje je okončao u Beogradu, stekavši zvanje politikologa.
Radio je u kabinetu predsednika Vlade Vojislava Koštunice (2007–2008), zatim i u kabinetu gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Takođe je bio odbornik prestoničke Skupštine. Pored staža u obavljanju javnih poslova, Daničić ističe da će mu na novoj funkciji pomoći i stečena praksa iz privatnog sektora, kao i iskustvo dugogodišnje saradnje sa medijima. Za intervjue je uvek dostupan.
– Takav pristup je bitan, naročito ako se vodi nerazvijena opština na rubu zemlje, jer treba raditi na njenom predstavljanju i promociji.
Šta su izazovi u rukovođenju takvom opštinom?
– U maloj sredini nema mnoštva timova i sekretarijata te je potrebno lično uključivanje u sve delatnosti. Sa druge strane, to pruža saznanja iz ekologije, saobraćaja, zdravstva, školstva…Važnim smatram i održavanje poznanstava i saradnje sa različitim ljudima iz raznih sfera. Stečeni kontakti mi koriste jer mala opština bez pomoći viših nivoa vlasti ne može puno postići. Takođe, važno je definisati potencijale opštine kako bi se ispostavili pravi zahtevi. Ključno je imati spreman projekat i obrazloženje njegove važnosti – u suprotnom se ne može računati na podršku Republike i Pokrajine. U našoj opštinskoj upravi su mladi, obrazovani ljudi, koji poznaju ovu sredinu. Zato smo dosta toga postigli, a i u novom mandatu imamo projekte za svako mesto, sa izdatim građevinskim dozvolama.
Šta izdvajate iz prošle četiri godine?
– Pomagali smo privredu: proširila se proizvodnja mesnih prerađevina „Spajić” iz Srpske Crnje. U radnoj zoni u Novoj Crnji gradi se pogon za preradu drveta. U Aleksandrovu je otvorena fabrika firme „Meler” koja upošljava mnogo radnika. Od infrastrukture, važna je bila rekonstrukcija puta Radojevo–Srpska Crnja. Završen je vodovod između ova dva mesta. Radojevo ima izvorište zdrave pijaće vode. Kako bi odatle bilo nesmetano vodosnabdevanje tokom leta, projektovan je još jedan bunar. Uradili smo i idejni projekat da i građani Vojvode Stepe i Nove Crnje dobijaju vodu iz Radojeva. Takođe, lane završeni dečji bazen u Srpskoj Crnji ima sve više poseta. Na stadionu FK Budućnost je u protekle dve godine natkrovljena tribina, uređen prostor za druženje, a obezbeđeni su i digitalni semafor, reflektori i sistem za zalivanje. U školi u Srpskoj Crnji će do grejne sezone biti završena kotlarnica. Prethodno je u zgradi obnovljena fekalna kanalizacija, a u dvorištu su promenjene tribine, pa se tu sada održavaju fudbalski turniri. U Srpskoj Crnji je izgrađen i košarkaški teren sa tribinama i teretanom na otvorenom. Rekonstruisan je stari bioskop i tu će biti omladinski klub. Obnavlja se i zadnji deo zgrade za potrebe udruženja.
Uz sufinsnsiranje NIS-a obnovljen je park sa dečijim igralištem pored crkve u Srpskoj Crnji. U Vojvoda Stepi urađen je park sa trim stazom, osvetljenjima i klupama, a trenutno se gradi manifestacijski trg u dvorištu Lovačkog doma. U Tobi se završava rekonstrukcija penzionerskog doma i prostora udruženja žena. U Aleksandrovu je upravo obnovljen Dom kulture, uređuje se spomen-soba posvećena istoriji sela, a izgrađen je i košarkaški teren. Za šta ste konkurisali u narednom periodu?
– Aplicirali smo za: rekonstrukciju ulica u Aleksandrovu, Vojvodi Stepi i Radojevu, zatim za izgradnju i obnovu pešačkih staza, obnovu trga i postavljanje letnje bine u Srpskoj Crnji. U Vojvodi Stepi je predviđena nova staza od Lovačkog doma do Doma kulture. U Novoj Crnji planiramo izgradnju pešačke staze pored svih institucija. Spreman je i projekat rekonstrukcije stare zadruge u Radojevu, u kojoj će biti smeštene institucije i udruženja. Predviđena je i sanacija puta od Tobe do Nove Crnje. Obezbedili smo veći deo sredstava (ostatak očekujemo od Pokrajine) te na jesen sledi javna nabavka za obnovu škole u Aleksandrovu. Spremamo projekat za nabavku meteostanice i mernih uređaja za svako mesto. Pratiće se nivo kiše, vlažnost zemljišta i vazduha tokom 24 časa. Paori će nabavkom prilično povoljnih senzora, koji se postavljaju na njive, moći da prate stanje na parcelama. Problem je manjak lekara?
– Za doktore koji bi se zaposlili u Domu zdravlja u Srpskoj Crnji opremili smo i ponudili četiri stana za korišćenje bez naknade. Spreman je i projekat za obnovu ove ustanove. Nova Crnja je znatno udaljena od bolnica u Kikindi i Zrenjaninu, te se trudimo da Dom zdravlja valjano opremimo. U prošlom mandatu smo dobili aparat za ultrazvuk, ambulantno vozilo i digitalni rendgen, a od Pokrajine stižu dve stomatološke stolice i rendgen za snimanje zuba – prvi put posle 30 godina. Takođe, lokalna samoprava plaća angažman pet specijalista. Dokle se stiglo sa planovima za kanalizaciju i prečistač otpadnih voda u Srpskoj Crnji?
– Izgradnja kanalizacije je morala da se projektuje ispočetka, a uskoro očekujemo završetak projekta za prečistač. Potom ćemo za oba aplicirati kod Ministarstva ekologije. Projektovano je postrojenje za selekciju otpada, za koje smo dobili opremu. Ono što ne može da se reciklira odlagaće se na regionalnu deponiju u Kikindi, a ostalo će se prodavati na tržištu. Troškove transfera u Kikindu snosiće Opština. Kako teče izgradnja biogasnog postrojenja u Novoj Crnji koja je počela lane?
– Došlo je do zastoja u radovima te ćemo kontaktirati sa nemačkim investitorom. Stojimo mu na raspolaganju. Uskoro se pušta u rad i obližnji solarni park, vlasništvo domaćeg investitora. Opštini po ugovoru pripada procenat zarade od ove proizvodnje, a sistem je povezan na trafostanicu, što je značajno u doba energetske krize.
