DUŠAN KOKOT, PREDSEDNIK NEZAVISNOG SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE

Rešavati i nasilje i poklanjanje ocena

Prethodna školska godina završila se protestima roditelja i nastavnika zbog napada jedne majke na profesorku. Nova je počela agresijom učenika na nastavnika u Prokuplju i nastavkom pobuna prosvetara. Glavno što traže od nadležnih jeste da, poštujući ranije dogovore, donesu mere protiv nasilja u školama. Reč je o izmenama Krivičnog zakonika kojim bi profesori dobili status službenih lica, a što traži većina aktivnih sindikata. Međutim, ostali zahtevi i vidovi protesta im se međusobno razlikuju.
Oni predvođeni Unijom sindikata insistiraju i na obećanom povećanju plata, najavivši obustavu rada za ponedeljak, 16. septembar. Sa druge strane, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) ispostavio je zahteve za bezbednost na času i dostojanstvo prosvetnih radnika, koje je formulisao još pre dve godine nakon napada đaka na profesorku iz Trstenika. Traže izmenu Krivičnog zakonika, mogućnost momentalne suspenzije nasilnih učenika sa nastave i ukidanje anonimnih prijava prosvetnim inspekcijama. Stoga su 2. septembra stupili u tzv. beli štrajk – profesori obavljaju sve aktivnosti u školi osim ocenjivanja. Ako do 11. oktobra njihovi zahtevi ne budu usvojeni, poručuju da će svi učenici dobiti „odličan 5” u es-Dnevnik. To će biti i jedine zaključne ocene na polugodištu ukoliko vlast ni do tada ne izmeni propise na zahtevani način. Na čelu NSPRS-a je Dušan Kokot, profesor razredne nastave.
Može li se „beli štrajk” uporediti sa dosadašnjim vidovima protesta u prosveti? Kako vidite izostanak podrške drugih sindikata i profesionalnih organizacija ovom vidu otpora?
– To je nov način sindikalne borbe u Srbiji. Za razliku od klasičnog štrajka koji podrazumeva obustavu rada ili tihog štrajka koji nezvanično sabotira radni proces, „beli štrajk” je akcija u kojoj zaposleni rade svoj posao u punom obimu, ali koriste neko zakonito sredstvo da celom društvu skrenu pažnju na problem koji imaju i tako dovedu do njegovog bržeg prevazilaženja. Uspeh akcije zavisi od širine podrške koju upozoreno društvo pruži „belim štrajkačima” u vršenju pritiska na donosioce odluka. Borba protiv „belog štrajka” vodi se pokušajima da se spreči šira društvena podrška. To što su takozvani reprezentativni sindikati najavili za 16. septembar već je viđeno mnogo puta pa možemo da pretpostavimo čemu vodi i kako će da se završi.
Najavili ste da će jedna ocena (petica u oktobru ako se ne ispune zahtevi) zapravo ogoliti stvari, a ne naštetiti učeniku – čini se da prosvetari i sindikati dosad u javnosti nisu toliko govorili o problemu poklanjanja ocena?
– Tzv. reprezentativni sindikati u oblasti obrazovanja, iako im reprezentativnost nije preispitana više od decenije, a svi zajedno nemaju ni polovinu zaposlenih u svom članstvu, stvorili su svojim načinom rada utisak u javnosti da prosvetni radnici samo kukaju za parama i da im je to najvažnija tema. A prosvetni radnici kažu da im je najvažnija bezbednost na radnom mestu i uslovi u kojima mogu nesmetano da rade svoj posao. Iako nisu uzrok, ocene su najčešći povod za nasilje prema nastavnicima. Mnogi od njih prethodnih godina išli su linijom manjeg otpora i sebe štitili poklanjanjem poželjnih ocena. Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije želi da se ta dva blisko povezana problema – nasilje nad nastavnicima i poklanjanje ocena – rešavaju sinhronizovano. Mi ćemo poklanjanjem petica pokušati da problem dovedemo do apsurda, kako bi nestala mogućnost da se on i dalje gura pod tepih.
Kako bi se sprovodila momentalna suspenzija problematičnih učenika s nastave? Kako sada nastavnik sme da postupi sa đakom koji ometa čas?
– Nastavnik sada može da uputi učenika na razgovor s direktorom, psihologom ili pedagogom, a nakon razgovora on se vraća na čas. U popodnevnim smenama često nema ni direktora ni pedagoga ni psihologa u školi. To su situacije u kojima ni nastavnik ni ostalih tridesetak učenika ne mogu da se bave onim zbog čega su došli u školu nego su žrtve neprimerenog ponašanja jednog izgrednika. Momentalna suspenzija bi značila da se učenik, koji ne prihvata sugestiju da prekine s nedoličnim ponašanjem, upućuje u posebnu, za to određenu prostoriju, i da tamo boravi dok po njega ne dođu roditelji, odnosno da se tog dana više ne vraća na nastavu.
Navodite da se anonimne prijave protiv profesora zloupotrebljavaju za obračun sa onima koji se drže svojih kriterijuma i ne poklanjaju ocene? Koliko je to učestalo?
– Ne postoji javno dostupna evidencija brojnosti prijava i sprovedenih postupaka, ali informacije kojima mi raspolažemo upućuju na zaključak da se takve prijave uopšte ne podnose protiv nastavnika koji dele petice, nego masovno protiv onih koji žele da ocenjuju pošteno. Mogućnost prijave nastavnika mora da postoji, ali se ne sme dozvoliti zloupotreba te mogućnosti. U više zemalja je pronađen balans između prava učenika da prijave neadekvatno ponašanje nastavnika i prava prosvetnih radnika da ne budu meta anonimne zloupotrebe tog prava. Vreme je da se to dogodi i u Srbiji.
NSPRS nije podržao prošlogodišnje potpisivanje protokola pojedinih sindikata sa Vladom radi rešavanja materijalnog položaja zaposlenih u prosveti? Ispostavilo se da dosad nisu preduzete dogovorene mere?
– Protokol je po svojoj sadržini bio hvalospev vlastima koje su navodno značajno popravile položaj prosvetnih radnika u prethodnom periodu, što je notorna neistina. On je sadržao i uopštena obećanja o povećanju zarada, bez ikakvih garancija. To je poslužilo samo i jedino vladajućoj koaliciji u kampanji pred parlamentarne izbore decembra 2023. godine. Naravno da to nismo mogli da podržimo, a potpisnici Protokola sada su „zatečeni” time što su lažovi još jednom slagali.

Milana Maričić

foto: privatna arhiva