Predložila sam da se ne stavlja akcenat samo na države članice koje još nisu ratifikovale Okvirnu konvenciju, već treba sa pažnjom pratiti i one koje jesu
Potpredsednica Saveza vojvođanskih Mađara i članica stalne delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) Elvira Kovač, izabrana je nedavno u Strazburu za predsednicu Komiteta za jednakost i nediskriminaciju. Tim povodom, sa njom razgovaramo o značaju nove funkcije, planovima Komiteta i na koji način to može doprineti i Gradu Zrenjaninu. Koliko Vam znači što je baš vama ukazano ovakvo poverenje?
– Ova funkcija je svakako izuzetno velika čast, obaveza, ali i odgovornost. Spektar ovog Komiteta je izuzetno širok, i najčešće se radi na izveštajima koji se bave ženskim pravima, nasiljem u porodici, diskriminacijom LGBT osoba i slično, ali i nacionalnim manjinama. Zaista bih volela da se još više pažnje posveti i tzv. tradicionalnim nacionalnim manjinama. Vrlo je značajno da pratimo primenu Okvirne konvencije o pravima nacionalnih manjina, kojom su postavljeni evropski standardi za zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina. Koliko dugo ćete biti na ovom položaju i kakvi su planovi Komiteta za naredni period?
– Na ovom položaju ću biti tokom 2018. godine, sa pravom reizbora 2019, tako da očekujem da to bude i sledeće godine. Posle reformi od pre par godina, i prava nacionalnih manjina su pripala delatnostima ovog Komiteta. Volela bih da se ovim pitanjima pridaje još veća pažnja. Predložila sam da se ne stavlja akcenat samo na države članice koje još nisu ratifikovale Okvirnu konvenciju, već treba sa pažnjom pratiti i one koje jesu – kako je primenjuju, kakva je korist od toga ili ako je ne primenjuju, kakva je šteta. Prema uhodanom režimu, na dnevnom redu su u januaru bili, između ostalog, izveštaj protiv sklapanja brakova maloletnika, kao i izveštaj na temu migracije. Raspravljali smo i o tome kako da reformišemo sam rad i strukturu Komiteta. Neke od tema, na kojima Komitet trenutno radi i o kojim izveštajima ćemo raspravljati, jesu prisilni brakovi, obrazovanje žena i slično. Prisilni brakovi i brakovi dece ne smeju da postoje u našim društvima, koja podržavaju ljudska prava i prava deteta. Trebalo bi da podržimo mere za uravnotežavanje zarada tokom životnog ciklusa, ukidanje nejednakosti u platama i podsticanje ženskog preduzetništva. Na koji način ćete sada pomoći lokalnoj samoupravi u poboljšanju života žena i manjina?
– Svi smo svesni da živimo u društvu punom predrasuda i diskriminacije prema svakom ko na nekin način pripada manjini, i ko je po nečemu drugačiji od drugih. Naš zajednički cilj treba da bude borba protiv svih vrsta diskriminacije.
Stereotipi još uvek vladaju u velikim segmentima naših zajednica. Neophodna je promena u muškim, kao i ženskim ulogama u društvu da bismo postigli njihovu potpunu slobodu. Jednom rečju, potrebno je iskoreniti predrasude, navike i druge običaje koji su osnovani na ideji inferiornosti ili superiornosti jednog od polova, ili na stereotipskim ulogama muškaraca i žena. Neophodno je da zajedno uložimo snagu u poboljšanje kvaliteta života žena, i izgradimo odgovorno društvo u kojem se poštuju univerzalne vrednosti, ljudska prava i princip jednakih mogućnosti. Nadam se da ćemo zajedničkim radom uspeti da eliminišemo nejednakosti i diskriminaciju s kojom se suočavaju žene, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. I.ISAKOV
