Ima li izlaza iz začaranog kruga?
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u junu 2023. iznosila je 85.539 dinara. Istovremeno, prosečna potrošačka korpa zabeležila je vrednost od 100.003 dinara, što je za 17% više od prosečne plate. Zabrinjava i činjenica da je medijalna (neto) zarada bila 65.358 dinara, što znači da je više od 1,1 milion radnika imalo mesečnu zaradu kojom nije moglo da „pokrije” više od 65% iznosa potrošačke korpe. Kada se ovo ima u vidu, postaje jasnije da veliki broj građana koristi bankarske kredite kako bi mogao da „skrpi kraj sa krajem”. Trenutno u Srbiji ima oko 1,2 miliona ljudi koji bankama po osnovu gotovinskih zajmova ukupno duguju skoro 6 milijardi evra. Proizilazi da svaki dužnik u proseku ima obavezu od oko 5.000 evra. U pitanju su nenamenske pozajmice, koje se uglavnom koriste za finansiranje tekuće (svakodnevne) potrošnje.
Tokom poslednjih godinu dana obim plasiranih dinarskih gotovinskih kredita je uvećan za 115 miliona evra, uprkos tome što je kamatna stopa u tom intervalu (avgust 2022 – avgust 2023) u proseku iznosila 13,5%. Poređenja radi, tokom razdoblja avgust 2021 – avgust 2022. godina iznos gotovinskih dinarskih kredita je povećan za 400 miliona evra u uslovima kada je kamatna stopa u proseku bila na nivou od 9,5%.
Ovo je empirijska potvrda da restriktivna monetarna politika dovodi do smanjenja kreditne aktivnosti poslovnih banaka, kao i do manje tražnje za zajmovnim sredstvima. Međutim, to uzrokuje i smanjenje potrošnje, što se potom negativno odražava na obim poslovanja preduzeća i, u krajnjem ishodu, na niži rast bruto domaćeg proizvoda. Treba imati u vidu i činjenicu da keš krediti samo u ograničenom vremenskom periodu mogu povećati kupovnu moć pojedinaca, nakon čega sledi pad njihove kupovne snage (i potrošnje), tokom perioda otplate. Drugim rečima, potrošački krediti se ne mogu smatrati generatorom privrednog rasta u srednjem i dugom roku. Oni samo trenutno nadomešćuju nedostatak novca. Imajući u vidu da su kamatne stope izuzetno visoke, upitan je njihov neto efekat, pošto će otplata opterećivati buduća primanja dužnika.
Iz ovog „začaranog kruga” se može izaći jedino ubrzanim privrednim rastom. To znači dinamiziranje proizvodne aktivnosti u preduzećima. Međutim, čini se da sektor privrede nije uspeo da se oporavi od krize koja je počela još tokom pandemije korona virusa, a nastavila se usled visoke inflacije. O tome svedoči i podatak o padu obima kredita koji su odobreni privredi – taj iznos je u avgustu ove godine bio manji u odnosu na isti mesec prethodne godine za 135 miliona evra. Oktobra 2022. godine je počela da opada kreditna aktivnost u segmentu privrednih društava. To će se, izvesno, odraziti na usporavanje rasta BDP-a, što će sa svoje strane voditi ka smanjenju zaposlenosti i/ili ograničavanju rasta realnih zarada. U tom smislu, kao neizbežan scenario deluje onaj u kojem će doći do pada kupovne moći i sposobnosti za otplatu kredita. Jedini izlaz su nove investicije, ali je neizvesno kada bi taj zamajac mogao da proradi.
