Materijalni i pisani istorijski izvori iz prošlosti Zrenjanina pohranjeni su u muzeju i arhivu. Relativno bliska prošlost verodostojno je dokumentovana, ali se još uvek mogu pronaći vredna akta iz tog perioda u privatnim zbirkama i među trgovcima starinama. Vlasnici neretko ne znaju značaj niti vrednost nekog spisa, fotografije, knjige ili predmeta. Zato ih olako poklanjaju, prodaju i što je najgore, bacaju.
Neki od takvih našli su se u starinarnici našeg sugrađanina Aleksandra Šalajića.
– Imamo dokumente, recimo, iz starih gradskih radnji, zatim fotografije grada iz tadašnjih studija. Nedavno sam nabavio kutiju juvelira Goldberga. Tu su i dozvole za izlazak, rad, itd. To ljudi bacaju ili donose u radnju, a nešto i otkupljujem – priča Aleksandar.
PROJEKAT MANASTIRA I NAREDBA BRIGADIRA
Najdragoceniji predmeti datiraju iz perioda pre Drugog svetskog rata, jer je u pitanju kulturna baština koja je neponovljiva.
– Tokom poslednjih pet godina nabavljali smo najrazličitije starine. Trudim se da sačuvam vredne dokumente, dopise i razglednice iz perioda kada je grad bio Veliki Bečkerek, Petrovgrad i Zrenjanin. Ta tri perioda su mi zanimljiva i sakupljam sve vezano za njih – priča nam zrenjaninski antikvar.
Pored već uobičajne gužve kakve se viđaju na mestima koja trguju starinama, kod Aleksandra se na posebnom mestu nalaze akta koja svedoče o odlukama i događajima koji su obeležili 20. vek. Tu je naredba Dragutina J. Ristića kako da se postupa prilikom smene vlasti i ulaska srpske vojske u grad. U naredbi od 26. novembra 1918. godine na srpskom, mađarskom, nemačkom i rumunskom jeziku, komandir pešadijske brigade Ristić nalaže da je „stanovništvo dužno da se pokorava svim izdatim naredbama srpskih vojnih vlasti”.
– Ukoliko se kod nekog posle roka bude našlo oružje, biće stavljen pod preki vojni sud. Zagarantovana je lična i imovinska bezbednost – stoji u naredbi. Takođe se navodi da se vlast predaje Narodnom veću, čiji članovi će biti jemci lične imovine i bezbednosti građana.
Između raznih spisa, nekim čudom, pojavljuje se i građevinski projekat manastira Svete Melanije, koji je radio najpoznatiji vojvođanski arhitekta tog doba, Đorđe Tabaković.
– Sačuvana građa kazuje koliko je period iz koga potiče obeležen dobrom organizacijom. Sve je dokumentovano. To je period u kome su istorijski događaji evidentirani i pružaju nam uvid u život grada u prošlosti. Voleo bih da ih negde izložim, ukoliko postoji zainteresovanost naših institucija kulture, da naši sugrađani sve to vide – priča Aleksandar.
DRUGARSKA ZAKLETVA I CIGANSKI KNEZ
Među „papirnim” starinama našao se i jedan uramljeni drugarski zavet iz 1937. godine. Naime, tada je bio običaj da se bivši đaci obavežu da će se sastajati svake godine. To su učinili drugovi i đaci Državne trgovačke akademije u Velikom Bečkereku. Položili su drugarski zavet 28. juna 1937. godine, na desetogodišnjicu zajedničkog sastanka. Među potpisnicima su Marija Aršinov, Vojin Milenov, Milenko Stajić, Velimir Lazarev i Ivanjica Grujin.
U rukama antikvara našla se i gradska odluka iz 1932. godine o imenovanju Ciganskog kneza, koji je imao zadatak da brine o romskoj zajednici. Tada ih je u našem gradu bilo oko šest stotina i živeli su u naseljima Dolja i Šumica, dok je jedan deo bio na kraju današnje ulice Žarka Zrenjanina. Grad je ovom odlukom Romima dao zemljište za podizanje kuća, dok je njihov knez imao zadatak da održava red i mir i privikava ih gradskom, a ne nomadskom životu.
Kako se precizira, gradski savet je doneo odluku povodom molbe Radu Miše, Ciganskog kneza. On je od predstavnika policije postavljen u ovo zvanje da održava red i disciplinu u Ciganskom naselju i da pazi da li ciganska deca pohađaju školu. Tražio je da mu se, počev od 1. januara 1933. godine, plaća 150 dinara mesečno, na ime nagrade što vrši funkciju Ciganskog kneza. Predlog da se Radu Miši odredi plata za njegov posao gradsko predstavništvo je jednoglasno usvojilo.
