Nošen vihorima prošlosti menjao je izgled, strukturu stanovništva, nazive trgova i ulica, rukovodstvo, obeležja, ali i ime. Prvobitno je bio Bečkerek, sve dok 1769. nije dobio status trgovišta i postao Veliki Bečkerek. Godine 1935. preimenovan je u Petrovgrad, u čast kralja Petra Prvog Karađorđevića, Oslobodioca u Velikom ratu 1918. godine. Zrenjanin od 1946. nosi naziv po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu Uči.
Mnogi se pitaju kako je u prošlosti izgledao kada nije bilo Vodotornja, Hotela „Vojvodina”, brojnih zgrada, kafića, restorana. Odgovore mogu pronaći na starim razglednicama, koje mnogi brižljivo čuvaju kao svedoke vremena kojeg više nema. Jedan od njih je i sugrađanin Dušan Juvanin.
Nedavno su Zrenjaninci, u salonu Kulturnog centra, imali priliku da pogledaju jedinstvenu postavku „Bio jednom jedan grad: Petrovgrad 1934-1941. Fotografije i razglednice iz kolekcije Dušana Juvanina”. Kako je za naš list ispričao, nastavak je izlagačke prakse započete 2016. godine („Pozdravom iz Zrenjanina”).
VOLJENI GRAD
– Mnoge od izloženih slika su retke, neke i nikada viđene u javnosti. Verovatno je to posebna prilika, jer ne verujem da ću ih ikada više ovako prikazati. Povod je 90 godina od preimenovanja grada u Petrovgrad. Sledeća izložba će biti o Velikom Bečkereku od 1918. do 1934, potom i o periodu do Prvog svetskog rata. Sve ovo što radim je u iščekivanju velikog jubileja, 700 godina od prvog pominjanja Bečkereka u istorijskim dokumentima. Nadam se da će biti proslavljen 2031. na dostojan način – poručio je Juvanin.
Govoreći o svom hobiju istakao je da je sklonost za posedovanje i prikazivanje lepog, za svakog kolekcionara vid kreativnosti.
– Moja kolekcija je, isključivo, vezana za moj voljeni grad. U njemu sam rođen i doživeo sam sve više ili manje lepe trenutke. Volim sve što se odnosi na Bečkerek, Veliki Bečkerek, Petrovgrad, Zrenjanin. Sakupljam sve u vezi sa njim. Ne može se voleti rodni grad, a mrzeti neki deo njegove istorije – dodao je autor.
PRIVATNE KOLEKCIJE SU DRAGOCENE
Juvanin je rekao da je ovo prva tematska izložba o Petrovgradu. Prikazuje jedan buran period lokalne povesti koji staje u nepunih 12 godina. Prema njegovim rečima, mogu se videti građevine kojih više nema i znameniti ljudi koje smo, na našu veliku sramotu, zaboravili. Kao i svaki period u istoriji i ovaj je imao svoje uzlete i padove.
Izložba se završava, veli Juvanin, sa dve slike katastrofalnih poplava iz 1940. godine. Simbolično prikazuju ono što će se desiti u narednih nekoliko godina u Drugom svetskom ratu i neposredno posle njega.
Naš sagovornik smatra da su razglednice, kao i fotografije, posebna vrsta medija. Pouzdano su vizuelno svedočanstvo o iščezlim ambijentima, srušenim građevinama, minulim događajima, znamenitim ličnostima. Imaju neiscrpan informativni i interpretativni potencijal. Zbog toga je privatno kolekcionarstvo nezaobilazno u proučavanju ovdašnje istorije.
– Nema lokalne kulture pamćenja bez nas! Bez pomoći države i samouprave, prepušteni smo sami sebi i ograničeni sopstvenim materijalnim mogućnostima. Najtužnija je naša kolektivna sramota kada se kolekcije uništavaju ili završavaju u kontejnerima. Kada presuđuje materijalni faktor, nenadoknadivo blago našeg grada završava u nekim dalekim zemljama, gde (ni)malo ne znaju o nama. Svedoci smo kulturnog i istorijskog genocida, pored svega ostalog što je naš grad zadesilo u poslednjih skoro 40 godina.
Ruše se spomenici i biste, kao i kuće sa spomen pločama, naših istorijskih ličnosti i događaja. Na grobljima skoro da nema obeležja starijeg od 160, 170 godina. O volšebnom prekopavanju grobova i uništavanju nadgrobnih spomenika znamenitih ličnosti, da i ne govorim. Navešću samo jedan primer: ko se seća i šta može da kaže o dr Miši Matiću? Ko može da ga na fotografijama prepozna? Gde mu je grob sa posmrtnim ostacima? I to sve, ne radi niko sa strane, već mi sami sebi. Grad koji ne zna svoju istoriju, nema budućnost! – poručuje Dušan Juvanin.
Miroslava Malbaški Foto: volimzrenjanin.com i privatna kolekcija Dušana Juvanina
NASTAVITE PLEMENITU ULOGU
– U našoj lokalnoj kulturi pamćenja list „Zrenjanin” ima značajno mesto. Kao hroničar u poslednjih više od 70 godina, bez njega se ne može utvrditi kada se neki događaj desio ili ko je od ličnosti bio prisutan. Zato list „Zrenjanin” treba na nastavi svoju plemenitu ulogu, i pažljivo beleži sva dešavanja u gradu – poručio je Juvanin.
ORIGINAL SAMO NA OTVARANjU
Na izložbi je bio i jedan važan dokument pred kojim su mnogi zastajali. Juvanin objašnjava da je reč o Izvodu iz zapisnika sa Prve sednice Gradskog veća od 29. septembra 1934, kojim se predlaže promena imena grada (Velikog Bečkereka).
– Na toj sednici je narodni poslanik dr Toša Rajić podneo inicijativu o preimenovanju u Petrovgrad. Zahvaljujući Istorijskom arhivu, u čijem depou se nalazi, sugrađani su mogli da vide original samo na svečanom otvaranju – rekao je autor izložbe.
