Pre nego što započinjem razgovor sa Jovanom Veselinovićem, diplomiranim inženjerom zaštite bilja i uspešnim rukovodiocem AD „Borac” iz Šurjana, upućujem mu čestitke za osvojeno treće mesto iz oblasti poljoprivrede za 2022. u izboru našeg lista za ličnost godine. Naš sagovornik posebno ceni konkurenciju koju je imao u toj oblasti i zahvaljuje svima koji su mu dali veliko priznanje.
Jovan, rodom iz Lebana, svoj radni i porodični život započeo je u srednjem Banatu sa suprugom Ivanom, inženjerkom zaštite bilja. Kao mlad i stručan kadar gotovo direktno iz studentske klupe stigao je na široke ovdašnje oranice i u njima već gotovo tri i po decenije ostavlja duboke korene.
– Prošao sam u „Borcu” put od agronoma pripravnika do rukovodioca proizvodnje i konačno, direktora. Naravno, bilo je podrške što potvrđuje i činjenica da sam ovde ostao i nikada se nisam pokajao. Bilo je u ovom periodu mnogobrojnih izazova, društvenih i svojinskih transformacija, ali mi je drago da je „Borac” sve to uspešno prošao. Ovo je izuzetno značajno za mesto Šurjan sa samo 150 građana u kojem je njih tridesetak zaposleno u našem kolektivu.
Šta je presudilo? Mnoga poljoprivredna preduzeća upravo u tom periodu su nestajala. „Borac” ne samo da je opstao, već je svoju proizvodnju proširio sa 1.200 na 2.000 hektara organica, uz doradni centar, savremenu mehanizaciju, ulaganja u nove tehnologije.
– Primenili smo iskustvo, stalno se koristeći naučnim dostignućima bez kojih se u novim uslovima privređivanja ne može opstati. Na primer, pre 15 godina kada smo detaljnom analizom uvideli da ovo područje nije pogodno za proizvodnju kukuruza, isključili smo ovu kulturu iz proizvodnje. Slično je bilo i sa šećernom repom. Ali, zato smo veću pažnju posvetili pšenici, soji, suncokretu, uljanoj repici i lucerki. Tu smo postizali zavidne prinose mada je jasno da se bez sveobuhvatnijeg programa navodnjavanja u promenjenim mikroklimatskim uslovima ne može više računati na vrhunske rezultate. Uz to, mi smo ovde dodali i sopstveni semenski doradni centar za pšenicu, soju i lucerku, koji je već postao „Borčev” brend. U razvijenim poljoprivrednim zemljama ulaže se u stočarstvo, povrtarstvo i voćarstvo. Kakvi su vaši dugoročni planovi kada su ove grane u pitanju?
– To su zahtevne proizvodnje. Moj sin Strahinja, koji mi je velika podrška u celokupnom projektu, već se okrenuo u pravcu govedarstva i ima dobu viziju daljeg ulaganja. Krenuli smo i sa programom „Ferer” za kompletnu preradu lešnika i iz IPA fondova obezbedili značajna sredstva za podizanje plantaže lešnika na površini od 72 hektara. Tu planiramo dalje proširenje proizvodnje, a u svemu je ključno navodnjavanje i „veštačka kiša” koja u našoj zemlji stiže na površine tek od 70 ili 80 hiljada ha od 3,5 miliona, koliko imamo obradivog zemljišta. Poljoprivrednici širom zemlje ovih dana su nezadovoljni. Od države traže podsticaje posle prošlogodišnje suše, ali i drugih uslova na tržištu koji im nisu išli na ruku. Kako gledate na ovakvu situaciju?
– Mi smo u kategoriji srednjih preduzeća i nismo bili u mogućnosti da koristimo neke veće državne benefite mada ih ima. Ono što je osnovno – smatram da jedno poljoprivredno gazdinstvo ne može više živeti od par desetina hektara zemlje. Naprotiv, za ozbiljnu proizvodnju potrebno je po domaćinstvu imati bar stotinu hektara. Država nam je omogućila zakup zemlje na 15 godina što je povoljno, ali zakupnina od 70 ili 80 hiljada je previsoka. To ne može nijedan poljoprivrednik da izdrži, naročito posle prošlodišnje suše i zabrane izvoza, koja je veliki broj paora dovela u tešku situaciju. Posledice trpe i ove godine, između ostalog i zbog toga što su se jesenas za ovogodišnju setvu zaduživali za skupe inpute (seme, đubre, zaštita, nafta…), a cena proizvoda bila je prepolovljena. Koji su razvojni putevi vašeg kolektiva i gde vidite našu poljoprivredu?
– Sve valja usmeriti ka nauci i unapređenju proizvodnje u svakoj brazdi. Povećanje prinosa traži i ulaganja i ko bude mogao to da izdrži, opstaće na tržištu. Država mora ili da više oslobodi tržište ili da ga više kontoliše u dužem periodu sa jasnom strategijom, a ne ovakvom „od danas do sutra”. Poljoprivrednom proizvodnjom mogu se baviti obrazovani ljudi koji sve te tehnologije mogu primeniti na njivi, voćnjaku, farmi. Izuzetno je značajan i ambijent u državi. Moram istaći primer opštine Sečanj sa kojom smo imali izuzetnu višegodišnju saradnju.
Naravno, svoju stategiju gradimo i na saradnji sa 300 stalnih kooperanata u ovom delu Banata koji su nam ukazali poverenje. U celoj priči je značajna i podrška porodice. Mada je drugi sin Stefan krenuo putem medicinskih nauka, i on je uvek značajna podrška u svemu što radimo. Drago mi je da to danas i neko drugi prepoznaje i ceni.
