Nevolje Velikog Bečkereka postale su im inspiracija
Grad na obalama Begeja je tokom dugog istorijskog perioda bio važan industrijski centar i simbol jugoslovenskog ekonomskog uspeha. Za zrenjaninske proizvode (radijatori, tepisi, čarape, šinska vozila, šeširi) znao je svet. Fabrike su bile na glasu, kao i radnici. Danas su ostale samo uspomene i brojni objekti koje nagriza zub vremena. Ove teme inspirisale su autore koji su od 22. do 28. avgusta boravili u Ečki, u sklopu 70. Saziva. To su: Alen Aligrudić (Kopenhagen, Danska),Hristina Ivanoska, Jane Čalovski (Skoplje/Berlin, Severna Makedonija/Nemačka) i Aleksandra Mirimanov (Novi Sad). Pridružila im se umetnička organizacija iz Beograda KURS, koju čine Miloš Miletić i Mirjana Radovanović. Radove pomenutih stvaralaca Zrenjaninci imaju priliku da vide do 15. oktobra u salonu Savremene galerije. Reč je o izložbi „Utopije kolektivnosti”. MNOGO PROBLEMA UNIŠTAVA GRAD Selektori su Rena Redle i Vladan Jeremić, duo čiji rad obuhvata crtež, tekst, video, instalacije i umetničke intervencije u javnom prostoru. Prema njihovim rečima, kolonija se naslanja na dugu tradiciju kolektivnog stvaralaštva, kao važnog segmenta, istovremeno istražujući njegove savremene mogućnosti i ishode. Vele da se umetnici ovog puta nisu bavili zasebnim temama, već ekološkim nevoljama nekadašnjeg Velikog Bečkereka. – Nasleđe socijalističke industrijalizacije pretvoreno je u balast. Nekadašnji fabrički giganti sada stoje kao ruine, ili su privatizovani objekti. Njihovi vlasnici često iscrpljuju resurse bez obzira na ekološke posledice. Najakutniji problem predstavlja voda za piće, koja u gradu nedostaje više od dve decenije. To je jedan od uzroka odlaska stanovništva. Istovremeno, stvorena je nova dinamika: dok su se starosedeoci iseljavali, Zrenjanin je postajao destinacija za radnu snagu iz Azije, posebno Vijetnama. Oni danas popunjavaju prazninu u internacionalnim fabrikama, noseći teret prekarizacije umesto nekadašnjih radničkih prava. Ovaj hibridni pejzaž – gde se ruševine samoupravljanja sukobljavaju sa kapitalističkim realizmom – čini Zrenjanin amblemom srpske postsocijalističke tranzicije u njenom najogoljenijem obliku – navode selektori Redle i Jeremić. BEGEJ I VARDAR Kroz umetničku praksu Hristina Ivanoska afirmiše ručne radove (gravura, vez, grnčarija) kao medijume političke i društvene vrednosti, individualne borbe i ograničenja. Rad koji je nazvala „Hodanje pored reke sa Vardara na Begej” prenosi njeno dugoročno istraživanje. Inspirisana onim što je videla u Ečki i na Carskoj bari, jedan od zidova Galerije obojila je u tirkizno, aludirajući time na čistu vodu. Na tu podlogu docrtala je listove trske i drugog biljnog sveta. Oni su, prema njenim rečima, u kontrastu sa zrenjaninskom česmušom. – Reke nose tragove kolektivne istorije – od industrijskog zagađenja do rituala svakodnevice. Vizuelno preplitanje tokova Begeja i Vardara ukazuje na transnacionalnu solidarnost u vreme ekoloških kriza – kazala je Ivanoska. OD TBILISIJA DO ZRENJANINA Aleksandra Mirimanov je vizuelna umetnica, likovna pedagoškinja, projektna menadžerka i aktivistkinja sa višegodišnjim iskustvom u radu sa marginalizovanim i ranjivim grupama (korisnici psihijatrijskih usluga, izbeglice, deca). Konstruisala je alternativnu kartu Zrenjanina, koja povezuje lične i kolektivne traume. Njeno istraživanje migracija – od ruskog izbegličkog iskustva njenog dede do savremene situacije vijetnamskih radnika – otkriva slojeve društvene ranjivosti, koji prelaze generacijske i kulturne granice. – Imala sam deset godina kada je moja baka preminula u 91. godini. Rođena je 1905. u Velikom Bečkereku, tada Austro-Ugarskoj. Nisam imala dovoljno pameti da je pitam sve što je trebalo. Dedu Georgija nikada nisam upoznala. Bio je ruski emigrant iz Tbilisija i umro je u Zrenjaninu kada je moj tata imao samo pet godina. Georgije je još kao dečak izbegao tokom Oktobarske revolucije u grupi kadeta koju je predvodio general Vrangel. O njegovoj porodici nismo znali skoro ništa sve do tatinog 60. rođendana. Pregledom arhivskog materijala iz tatine ladice započela sam mapiranje prostora njihovog života, rada, školovanja kroz promene režima, okupaciju i period obnove – što je otvorilo nova pitanja o posledicama tranzicije i uslovima u kojima danas živimo. Porodična sećanja su uvek i politička – objasnila je svoj rad Mirimanova.
Miroslava Malbaški Foto: Savremena galerija
REČ DOMAĆINA – Ovogodišnji Saziv omogućio je autorima da borave u renoviranom Paviljonu u Ečki gde su se upoznali sa različitim društvenim, ekološkim i ekonomskim okolnostima u našem gradu. Ova saznanja su iskoristili da nadograde svoju umetničku praksu. Rezultat je nova produkcija radova. Selektori Rena Redle i Vladan Jeremić su na ovaj način uspeli da realizuju jednu kompaktnu izložbu gde je svako delo usmereno na probleme u Zrenjaninu. Pritom, svi pozvani stvaraoci propituju različite teme i izražavaju se u različitim medijima – rekla je Slavica Žarković, istoričarka umetnosti i viša kustoskinja Savremene galerije.
