Kako će Grad trošiti novac naredne godine?

Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Ukupni rashodi gradskog budžeta u narednoj godini iznosiće 6,38 milijardi dinara (oko 54,3 miliona evra). Od toga, oko 20% otpada na kapitalna ulaganja (blizu 11,2 miliona evra). dok se oko četiri petine odnosi na tekuće izdatke (43 miliona evra).
U strukturi tih troškova po veličini se izdvajaju oni za zaposlene i korišćenje dobara i usluga. Rashodi za zaposlene crpe blizu 1/4 ukupnog budžeta Grada (12,5 miliona evra), dok na tekuće poslovanje uprave odlazi više od trećine ukupnog lokalnog budžeta (19,4 miliona evra). U domenu tekućeg poslovanja izdvajaju se stalni troškovi (3,2 miliona evra), koji obuhvataju troškove platnog prometa i bankarskih, energetskih, komunalnih i usluga komunikacije, te izdaci za osiguranje, zakup imovine i opreme i sl. Usluge po ugovoru (4,87 miliona evra) odnose se pretežno na administrativne i kompjuterske usluge, zatim one za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih, informisanje, reprezentaciju. Na to će se u narednoj godini potrošiti oko 9% novca iz gradske kase. Specijalizovane usluge, na koje će otići 8,6% budžeta (blizu 4,5 miliona evra), su dominantno one iz domena poljoprivrede, obrazovanja, kulture, medicine i sporta, te na održavanje autoputeva, nacionalnih parkova i prirodnih površina, očuvanja životne sredine. Najveći deo (oko 88%) tekućih izdataka će se finansirati iz sopstvenih izvora, a daleko manje učešće (12%) iz transfera, donacija i slično.
Kapitalni deo budžeta se u najvećoj meri odnosi na stavku „zgrade i građevinski objekti” (10,5 mil. evra). Pod tim se podrazumevaju kupovina, izgradnja i kapitalno održavanje zgrada i objekata, te projektno planiranje. Oko 81% tih izdataka finansiraće se iz ostalih izvora, odnosno „sa strane”. Sopstvena budžetska sredstva će se za ove svrhe koristiti u daleko manjoj meri (19%). U strukturi kapitalnih izdataka izdvaja se projekat druge faze sanacije i adaptacije Gradskog stadiona. Za to je namenjeno blizu 3,1 milion evra, što iznosi oko 6% rashodne strane budžeta Grada i čak trećinu od ukupnih kapitalnih izdataka planiranih za narednu godinu.
Nema sumnje da Zrenjanin, kao grad sporta, zaslužuje moderan stadion, ali treba uočiti da je iznos namenjen za ovaj projekat viši od onoga koji je predviđen za pojedine programske aktivnosti. Tako će se za pomenuti sportski objekat potrošiti više nego za lokalni ekonomski razvoj (čak za 21 put), razvoj turizma (4 puta), poljoprivredu i ruralni razvoj (4,4 puta), srednje obrazovanje (2,2 puta), socijalnu i dečju zaštitu (1,3 puta), zdravstvenu zaštitu (35,2 puta) i energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije (13,5 puta).
Iako će se pare za stadion obezbediti iz namenskih eksternih izvora (Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine), vidi se da su ona tek nešto manja od novca opredeljenog za komunalne delatnosti (5 miliona evra), saobraćaj i saobraćajnu infrastrukturu (4,5), zaštitu životne sredine (4,2), predškolsko vaspitanje (4,3), osnovno obrazovanje (3,5), razvoj kulture i informisanja (3,6 miliona evra).
Imajući u vidu izazove sa kojima ćemo se suočavati, trebalo bi utvrditi jasne kriterijume za rangiranje i selekciju projekata za finansiranje.