Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Uoči novogodišnjih praznika građani se suočavaju sa većim izdacima. Za mnoge porodice (domaćinstva) decembarski troškovi predstavljaju priličan udar na kućni budžet. Ovu situaciju lakše prebrode oni koji krajem godine ostvaruju dodatna primanja po osnovu godišnjeg bonusa (popularna 13. plata). Reč je o praksi nagrađivanja zaposlenih sa kojom se počelo pre više od pola veka. Karakteristična je za države koje baštine izdašnu socijalnu politiku. Na ovaj način se, osim unapređenja materijalnog položaja, podstiču lojalnost i satisfakcija radnika.
U većini zemalja, kao ni u Srbiji, zakonska regulativa ne propisuje obavezu dodeljivanja trinaeste plate. Davanje godišnjeg bonusa predstavlja zakonsku obavezu samo u pojedinim evropskim državama (Portugalija, Španija, Grčka, Italija). U drugim članicama EU praksa se svodi na slobodnu volju poslodavaca, a to se razlikuje od sektora/delatnosti. Poslodavci u našoj državi sporadično se odlučuju za dodatne zarade. Neretka je isplata u delovima državnog/javnog sektora. U slučaju privatnih preduzeća trinaesta plata je malo zastupljena (pretežno je daju multinacionalne kompanije). Naime, u pitanju je značajan dodatni trošak za firme, te većina to ne može da priušti. Pojedina preduzeća pribegavaju kompromisnom rešenju, pa radnicima (svima ili ponekima od njih) zajedno sa decembarskom zaradom odobravaju podsticaj od 20 do 30% na ime nagrade (tzv. božićnica).
Bitno je da se ima u vidu da sve isplate po osnovu stimulacija, trinaeste plate i slično, suštinski čine deo zarade radnika. Na celokupan iznos obračunavaju se i plaćaju porezi i doprinosi. Proizilazi da za poslodavce ne postoje nikakve pogodnosti (poreske olakšice ili oslobađanja) za naknade koje isplaćuju po ovom osnovu. To znači da se i u ovom slučaju na 100 dinara koji se uplaćuje na račun zaposlenog mora izdvojiti još oko 65 dinara za državni budžet. Podsećanja radi, pre izmena Zakona o radu iz 2014. godine, trinaesta plata je imala karakter prihoda od kapitala i na nju se nisu plaćali porezi i doprinosi. Tada su poslodavci imali veću motivaciju da je obezbeđuju.
U mnogim evropskim zemljama postoje posebne pogodnosti za one koji daju božićne bonuse. Time se privrednici podstiču da nagrade svoje zaposlene krajem godine. Na primer, u Nemačkoj „božićnice” isplaćuje više od 50% poslodavaca, u Italiji blizu 30%, dok je kod nas taj procenat zanemarljiv.
Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku može se izračunati da je tokom desetogodišnjeg intervala (2014-2023) decembarska plata u proseku bila za 11,8% viša od prosečne godišnje zarade. Taj procenat bi mogao da posluži kao aproksimacija broja zaposlenih koji primaju trinaestu platu. Jedan od načina da se kompanije ohrabre da radnicima u većoj meri omogućavaju ovu vrstu nadoknade je da ih država oslobodi, delom ili u celini, obaveze plaćanja nameta po tom osnovu.
