KAKO JE OVE GODINE PROSLAVLjEN SVETI TRIFUN U ORLOVATU, RODNOM MESTU UROŠA PREDIĆA, SELU VREDNIH VINOGRADARA

Vesela braća još stanuju u Orlovatu

Košava, kiša i neko sivilo početkom februara 2016. godine, a u nedelju, 14. februara na Svetog Trifuna, osvanuo je sunčan i vedar dan. U vinogradu Branislave i Zlatoja Čokića nadomak Orlovata, to je dan za slavlje, ali i rad. Na okupu su članovi Društva „Vesela braća”, komšije, prijatelji.
Slavski kolač lomi i služi obred otac Rajko Srdić, starešina orlovatskog hrama čiji je ikonostas oslikao Uroš Predić. Sve je ovde vezano za ime Uroša Predića, a zahvaljujući trudu entuzijasta sve više dolaze i turisti.
– Orezivanje počinje na Svetog Trifuna a nastavlja se sledećih dana – podseća sekretar Društva „Vesela braća” Branislav Prohaska. Čokote zalivamo i vinom i na taj način se, zimom iscrpljenoj lozi, vraćaju snaga i krepost. Samo da opet ne bude mraza, pa da bude štete u vinogradima.
Ovde je i Dragiša Živković, takođe član Društva „Vesela braća” čiji je vinograd kraj puta prema Melencima.
– Zasnovao sam porodični vinograd kada sam se, pre nekoliko godina, vratio iz Nemačke – kaže Dragiša. – Vinograd je sada moja opsesija, uloženo je dosta vremena, truda i učenja, pa stižu i nagrade…
Tridesetak vinogradara i prijatelja degustiraju orlovatska vina, uz domaće specijalitete, kobasice i šunku. Zamirisa i roštilj, na radost dece, koja veselo trčkaraju kraj vinogradara. Anđelija, Stefan i Petar Čokić, sa drugarima Dušanom i Milošem, za koje je vinograd više od igre…
Članovi Društva učestvuju na svim vinskim manifestacijama u regionu, u Dolovu, Iđošu, Inđiji, Čurugu, Zrenjaninu… i svuda osvajaju nagrade. Najvrednije je pobrao Branislav Prohaska. Sve to beleže i u časopisu „Novi orao”, čiji je urednik akademik iz ovog mesta Stevan Prohaska.
Vizija je Boška Kojčića, dugogodišnjeg odbornika u Skupštini grada Zrenjanina, i predsednika Društva, da Orlovat bude mesto u kome će posetioci uživati u vinskim i domaćim specijalitetima. Vlasnik brojnih medalja i priznanja za kvalitet belog vina, „banatska frajla” i rozea, „banatski kicoš” tvrdi da se sve to može samo zajedničkim angažovanjem, ali i uz pomoć lokalne samouporave i države.
– Sadašnji zakon ne prepoznaje malog prizvođača, što ga ostavlja u sivoj zoni – objašnjava Branislav Prohaska. – Nema pravog podstreka za razvoj vinogradarstva jer nema legalnog plasmana vina. Uputili smo brojne predloge Ministarstvu. Nažalost, nadležni do sada nisu imali sluha, a ni želje da se kvalitetno pokrene vinogradarstvo i ruralne sredine dobiju nove mogućnosti za razvoj.
Na sreću sve to ih ne obeshrabruje. Imaju dovoljno ljubavi i snage da ne odustanu. Zbog vinograda, zbog, Orlovata, a ponajviše zbog Uroša Predića i generacija koje dolaze.

Branka Jajić