Keš kreditima spajaju „kraj sa krajem”
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prosečna potrošačka korpa u junu 2024. je zabeležila vrednost od 103.384 dinara, što je bilo za 7,9% više od prosečne neto zarade (95.804 dinara). Zabrinjava i činjenica da je medijalna (neto) plata iznosila 74.185 dinara, što znači da je blizu 1,2 milion radnika primilo mesečni iznos koji nije moglo da pokrije više od 72% prosečne potrošnje tročlanog domaćinstva.
Za većinu građana primanja po osnovu rada (plate) su osnovni i jedini izvor prihoda. Zarade u neto izrazu (iznos koje zaposleni prima nakon plaćenih poreza i doprinosa) čine tzv. raspoloživ dohodak koji se koristi za kupovinu dobara i usluga. Ukoliko on nije dovoljan za nabavku svega što je ljudima potrebno i što žele sebi da priušte, oni pribegavaju korišćenju bankarskih pozajmica. Banke građanima nude različite vrste namenskih i nenamenskih zajmova. Za svakodnevnu tekuću potrošnju se koriste gotovinski, zatim krediti po transakcionim računima (tzv. dozvoljeni minus), kao i kreditne kartice.
U situaciji kada je ugrožen nivo životnog standarda, dominiraju gotovinski krediti kako bi mogao da se skrpi „kraj sa krajem”. Reč je o nenamenskim pozajmicama, koje se pretežno koriste za finansiranje tekuće (svakodnevne) potrošnje. Trenutno u Srbiji ima oko 1,2 miliona osoba koje bankama po osnovu ovakvih zajmova ukupno duguju više od šest milijardi evra (prosek je oko 5.000 evra po dužniku).
Stanovništvo u Srbiji, u nastojanju da finansira odgovarajući stil života i potrošnje, sve više se opredeljuje da keš pozajmljuje od banaka. Tome svedoči udeo iznosa plasiranih gotovinskih kredita i dozvoljenih minusa u ukupnom godišnjem fondu zarada zaposlenih. Navedeno učešće je značajno povećano u toku poslednjih osam godina, imajući u vidu da je 2015. bilo na nivou od 20,9%, dok je u 2023. povećano na čak 27,2%. Sledi da je zaduživanje građana za dodatni keš bilo daleko intenzivnije nego što je iznosio rast njihovih plata. Godišnji fond neto zarada je u periodu 2015-2023. godina ukupno je povećan za 2,3 puta, dok je iznos pozajmljenih sredstava za tekuću potrošnju u istom razdoblju porastao za tri puta.
Ukupno zaduženje građana Srbije (fizičkih lica) je u toku poslednjih godinu dana povećano za dodatnih 730 miliona evra, gotovo tri četvrtine (520 mil. evra) odnosi se na zajmove za nenamensko (slobodno) trošenje. Tako je u julu 2024. ukupna obaveza sektora stanovništva prema poslovnim bankama iznosla 13,2 milijarde evra, od čega se blizu 6,2 milijardi (47%) odnosilo na neke od oblika keš kredita.
S obzirom na to da u Srbiji ima oko 2,57 miliona domaćinstava proizilazi da svako od njih u proseku bankama duguje oko 5.140 evra, od čega se 2.410 evra odnosi na gotovinske zajmove. Samo se tokom poslednjih 12 meseci u proseku svaka porodica zadužila za dodatnih oko 300 evra keš zajmova. To znači da se u svakoj kući u proseku na mesečnom nivou trošilo za 50 evra više od zarađenog i to samo za finansiranje osnovnih tekućih potreba. Dok se potrošnja sve više finansira tuđim (kreditnim) sredstvima, čini se da se nedovoljno pažnje poklanja pitanju koliko ti dugovi koštaju. U periodu jul 2023 – jul 2024. godine prosečna kamatna stopa na dinarske gotovinske kredite koji su u procesu otplate je bila 12,6%, dok su cene dozvoljenog minusa po tekućem računu (28,7%) i kreditnih kartica (22,5%) bile znatno veće.
