Već godinama, gde god da se pojavim, svi me pitaju kakva je voda u Zrenjaninu? Do nedavno sam pokušavao da informišem ljubopitljive sagovornike o stvarnom stanju stvari. Međutim, izgubio sam entuzijazam. Uveren sam da moje duševno stanje deli veliki broj sugrađana.
Naročito me iritira postupanje tzv. fabrike vode i banke koja ih je pratila u projektu. Kada su se dogovarali, niko nas nije obaveštavao o finansijskoj konstrukciji. Sada, kada je „pukla tikva“, od nas se očekuje da budemo aktivni učesnici privredne „brakorazvodne parnice“. Kako to obično biva kada se supružnici trajno razdvajaju, najpre počinje iznošenje „prljavog veša“. U narednoj fazi sledi borba za materijalna dobra. Kome će pripasti šerpe, a kome lonci…
Slično je i sa postrojenjem na obodu grada.
Podela imovine nikako da se završi! Svako ceni vlastito ulaganje vrednijim nego što ono zaista jeste. Izvršitelj i (ne)zainteresovani tržišni akteri svode nekadašnje partnere na pravu meru.
Građane ne treba da interesuju intrige, već rešenja. Očito se model angažovanja privatnika za prečišćavanje vode pokazao neuspešnim. Zašto se onda u našem gradu ne bi nastojalo naći oprobano rešenje iz drugih sredina. JKP „Vodovod i kanalizacija“ ima dovoljno stručnih lica, pa bi moglo da se upusti u projekat tretiranja naše vode. Pomoć Republike i AP Vojvodine je očekivana.
U pitanju je uobičajena praksa. Zašto bi se Zrenjanin razlikovao od ostatka Srbije?
