Dok se kretao po krovu objekta u Ulici Cara Dušana u Zrenjaninu, ređao crep i postavljao oluke, privlačio je poglede prolaznika. Običnom prolazniku često zastane dah posmatrajući Ratomira Kljajića (32) i grupu građevinskih radnika kako obavljaju svoje „visinske radove”. Vredan majstor, koji je poznatiji kao Rale, iskusno i vešto barata testerom, bušilicom i drugim alatom.
– U ovom poslu sam već 15 godina. Završio sam srednju Tehničku školu u Zrenjaninu, smer za automehaničara. Bio sam među boljim učenicima, išao sam i na takmičenja, ali me je posao u građevini više privlačio – ističe Ratomir.
Navodi da je ime poneo iz Srpske Krajine i Knina gde je rođen. Tokom „Oluje” je kao trogodišnji dečak sa roditeljima najpre došao u Bačku Palanku, a pre 27 godina novi dom stekli su u Zrenjaninu. Kaže da je tu našao drugi zavičaj. Onog pravog malo se seća, iako ga poslednjih godina često obilazi. U našem gradu je zasnovao porodicu. Ima suprugu i kćerkicu i sa osmehom dodaje da ne bi želeo da ona ostane jedinica…
– Kao dete zavoleo sam posao u građevinarstvu, a sada nastavljam porodičnu tradiciju. Sve mi ide od ruke – od tesarskih pa do limarskih poslova kojima sam i najviše posvećen. Stariji majstori su mi prenosili znanje. Istakao bih Stanka Maljkovića koji me je uputio u tajne zanata. Stalno se usavršavam. Ulažem u tehničko opremanje i alat bez kojih je nezamisliv brz i kvalitetan rad – kaže naš sagovornik.
Dodaje da u našoj sredini ima sjajnih majstora i dovoljno posla za sve. Može pristojno da se zaradi ukoliko se radi pošteno i valjano. Posebno naglašava da i u Srbiji danas može da se zaraditi kao u Nemačkoj ili Austriji. Orijentisao se na krovne konstrukcije, i precizira da nije reč samo o olucima ili opšivkama. Kaže da ima sve više zahteva za izgradnju i pokrivanje krovova limom umesto crepom.
– To je brže, efikasnije i jeftinije. Naravno, postoje različiti dizajni lima koji su dekorisani i urađeni kao imitacija tradicionalnog crepa. Oni su vodootporni, imaju kvalitetnu hidro i termičku izolaciju, dugotrajni su.
TEKST I FOTO: N. BOŽOVIĆ
BEZ ALATA NEMA ZANATA
Na gradilištu na kojem smo razgovarali sa Ratomirom Kljajićem nema više uobičajenih testera, čekića, klešta, hilti bušilica i brusilica… Naprotiv, sav alat se može spakovati u omanji građevinski kofer.
– Aparat za zavarivanje je danas poput kakve kutije šibica. To nam ubrzava rad, ali traži spretnost, veštinu i znanje. Praktično se sav alat puni na baterije što je velika pogodnost u radu – kaže majstor Rale pokazujući nam kako rečeno funkcioniše.
