Kada je u junu prošle godine za svog roditelja zrenjaninskoj filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) podneo zahtev za ostvarivanje prava na pomoć i negu drugog lica, sugrađanin M.B. nije ni slutio da osam meseci kasnije priložena dokumenta niko neće ni pogledati.
Nakon što je dobio potvrdu o predatoj dokumentaciji, poučen iskustvom prijatelja koji su na odgovor čekali i pola godine, bio je strpljiv.
– S vremena na vreme na šalteru PIO fonda raspitivao sam se do kog meseca je lekar-veštak stigao. Početkom godine rečeno mi je da od 1. decembra više ne postoji angažovan stručnjak – objašnjava naš sagovornik.
Prema nezvaničnim informacijama, na osnovu ugovora o radu u zrenjaninskom PIO fondu bio je angažovan samo jedan lekar-veštak u penziji, sa zadatkom da rešava slučajeve u svih pet srednjobanatskih opština. Kada mu je istekao ugovor, novi nije sklopljen, jer nije postojao kandidat zainteresovan da prihvati ovaj posao.
NEDOSTUPNE INSTITUCIJE
Zbog nepostupanja Fonda, a nakon konsultacija sa zaštitnikom građana, naš sagovornik je odlučio da podnese Zahtev za urgenciju koji nadležne obavezuje da u roku od 10 dana odgovore podnosiocima.
Prema njegovim rečima, na ovaj korak odlučio se kada je saznao da, ukoliko izostane žalba, zahtev nakon godinu dana zastareva, a potom se gubi mogućnost za ostvarenje prava. Ukoliko Fond ne reaguje podneće žalbu na njihov rad.
– U pitanju je velika nebriga o najstarijim građanima našeg grada i susednih opština. Slučaj moje majke, samo je jedan u moru nerešenih u proteklih godinu dana. Institucije se urušavaju, do njih nisam mogao da dođem ni telefonskim putem, a kamoli da rešim problem – ističe on.
Dodaje da se nehumani odnos prema tražiocima pomoći ogleda i u obavezi plaćanja saniteta iz staračkih domova koji ih vozi do zadnjeg izlaza PIO fonda. Tada lekar-veštak silazi kako bi pogledao bolesnika.
– Kao da se iz priložene dokumentacije neurologa, psihijatra i psihologa već ne vidi u kakvom je osoba stanju, već to treba neko lično da proceni. To je poseban bezobrazluk, neempatično i nenormalno – ističe Zrenjaninac.
Zašto postoji problem sa angažovanjem stručnjaka, koliko zahteva čeka na odgovor i kada se može očekivati njihovo rešavanje, iz PIO fonda do zaključenja broja nismo uspeli da dobijemo odgovore.
ODRAZ NEDOSTATKA MEDICINSKIH RADNIKA
Kako saznajemo, na evidenciji zrenjaninske Filijale za zapošljavanje trenutno se nalazi šestoro lekara – tri doktora medicine i troje specijalista (dermatolog, ginekolog i fizijatar). U našem okrugu u ovom trenutku otvoreni su konkursi za sedam lekara.
Prema rečima Dragana Krstića, predsednika Okružne organizacije Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, srž problema je to što u zdravstvu generalno nema lekara ni za primarnu zdravstvenu zaštitu. Domu zdravlja trenutno nedostaje više od deset stručnjaka, a kada se otvori konkurs niko ne želi da dođe u Zrenjanin da radi.
– Uzrok stanja u medicini je taj što smo godinama ranije ukinuli zapošljavanja i specijalizacije. To je dovelo do toga da sada nemamo specijaliste koji mogu da prihvate klinički rad i poslove u PIO fondu – objašnjava Krstić.
Kako kaže, angažovanje jednog lekara-veštaka za teritoriju celog srednjeg Banata nije dovoljno, čemu svedoči vreme koje je potrebno da se zahtevi reše.
– Uglavnom poslove tog tipa prihvataju lekari koji su u penziji. Svi drugi ili nemaju vremena ili su dopunski angažovani. Problem je i to što bi posao morao da se poveri iskusnom lekaru određene specijalnosti, što sužava izbor – objašnjava naš sagovornik.
J. Šormaz
ZA TRI GODINE STO TRIDESET HILJADA ZAHTEVA
Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u periodu od 2020. do 2022. godine na teritoriji Srbije podneto je 131,5 hiljada zahteva, a od toga usvojeno 92,7 hiljada. U istom periodu zaključeno je 11 ugovora o radu lekara-veštaka za rešavanje zahteva za ostvarivanje prava na pomoć i negu drugog lica.
ZA DOSTOJANSTVEN ŽIVOT
Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima osiguranik i korisnik penzije kome je zbog prirode i težine stanja neophodna podrška radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba.
Potreba postoji kada osoba postane nepokretna, odnosno ako zbog težine i prirode bolesti nije sposobna da se samostalno kreće, hrani, svlači, oblači, održava ličnu higijenu, kao i ako je slepa.
TROŠKOVI IZNAD PROSEKA
Zrenjaninac M.B. podseća da boravak u privatnim staračkim domovima, koji podrazumeva smeštaj i hranu, košta od 58 hiljada dinara. U tu cenu ne ulaze troškovi pelena, lekova i drugih stvari. Mesto u državnom domu korisnici moraju da čekaju po nekoliko meseci.
– Kada govorimo o novčanoj naknadi za tuđu negu i pomoć na koju se čeka mesecima, reč je o sumi od samo 18 do 20 hiljada dinara. Možemo da izračunamo kolika dodatna sredstva su potrebna za penzionera sa malom penzijom da bi imao iole normalan život – ističe naš sagovornik.
