Učenici srednje muzičke škole „Josif Marinković” nedavno su imali priliku da čuju savete istaknutog violiniste Jovana Kolundžije i njegove sestre, pijanistkinje Nade Kolundžija. Cilj njihove posete Zrenjaninu bio je promovisanja i afirmacije mladih talenata. Iz tog razloga umetnici su za srednjoškolce održali besplatne kreativne radionice – majstorske kurseve. Najbolji među njima, proslavljenim muzičarima, pridružili su se na nastupu koji je nedavno održan u Narodnom muzeju.
IZGRADNjA MUZIČKOG LIKA
Pre početka koncerta, velikim salonom odzvanjao je prepleteni zvuk harmonike i violine. U toku usviravanja prvi stav „Zime” Antonija Vivaldija izvodili su Jovan Kolundžija i Dario Mihaljević, maturant Srednje muzičke škole (SMŠ).
– Za nastup sam se pripremao uz pomoć profesora Branislava Simića. Nisam očekivao da ću biti izabran i velika mi je čast što sam jedan od malobrojnih učenika kojima je pružena ovakva prilika – kazao je Mihaljević.
Harmonikaš smatra da je potrebno organizovati više događaja ovog tipa, jer oni utiču na proces izgradnje muzičkog lika mladih umetnika. Značajno je to što su učenici imali priliku da nadograde sebe zahvaljujući nastupima sa „Zrenjaninskom filharmonijom”.
– Jako je važno da mi kao mladi đaci dobijamo savete i usmerimo se na starije izvođače. Kada su u pitanju kvalitetni umetnici, kao što su to Jovan i Nada Kolundžija, veoma je bitno da čujemo šta oni imaju da kažu. Smatram da je to jedan od stepenika do postanka pravog muzičara – rekao je naš sagovornik.
Mihaljević ističe da su u izgradnji njegovog stila veliku ulogu imali majstorski kursevi harmonike. Objašnjava da ima mnogo muzičkih uzora od kojih uzima ono što mu se dopada.
– Najvažnije je da dodamo i nešto svoje, kako bi zvuk koji proizvodimo bio autentičan – ističe Mihaljević, koji školovanje planira da nastavi na muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu.
INSPIRACIJA I MOTIVACIJA
Prvi i drugi stav Vivaldijeve „Sonate” u B-duru pred mnogobrojnom publikom izveo je trombonista Vladimir Aleksić, maturant SMŠ u klasi Branislava Gagića.
– Nisam se posebno pripremao, već je u pitanju kompozicija koju sam vežbao za nastupe u okviru redovnog programa. Drago mi je što sam imao priliku da čujem iskustva Jovana i Nade Kolundžije i bio deo ovog događaja – kaže Aleksić.
Violinistkinja Ema Šiveg, učenica trećeg razreda SMŠ, pred sugrađanima je odsvirala kompoziciju Josifa Marinkovića „Srpska igra” broj 1. Za nastup se pripremala oko pet meseci. Pre koncerta kompoziciju je snimila za CD koji će sadržati dela ovog velikog kompozitora. Uoči događaja zajedno sa vršnjacima prisustvovala je i mini-masterklasu koji je Jovan Kolundžija održao.
– Imali su priliku da učestvuju svi učenici srednje škole koji sviraju violinu. Mnogo nam je značio i jako sam uživala. Puno smo naučili, a akcenat je bio na proveri tehnike – trilera, vibrata… – veli Šiveg.
Ističe da je kontakt sa afirmisanim muzičarima jako važan jer na taj način mladi dobijaju motivaciju da se još više posvete sviranju i vežbanju.
– Ovo je bio moj prvi masterklas i inspirisao me je da se prijavim za još neke u budućnosti – ističe mlada muzičarka.
POTRAGA ZA VIBRATOM
Obilazak muzičkih škola trajao je oko dva meseca i sastojao se iz dva dela. Koncert i masterklas u Zrenjaninu zatvorili su turneju. Cilj je bio neposredni kontakt sa učenicima i upoznavanje sa uslovima u kojima stasavaju mladi muzičari, priča Jovan Kolundžija.
– Preslušavao sam violiniste, jer su to đaci kojima mogu da pomognem. Primetio sam da nije najsrećnija situacija kad je u pitanju srednjoškolski nivo. Bilo je potrebno da im skrenem pažnju na osnovne stvari i usmerim na najvažnije detalje koje mogu da savladaju bez pomoći profesora – objasnio je naš sagovornik.
Poznati violinista podseća da već krajem niže škole osnovni pokreti moraju da budu jasno definisani, kako bi se dalje razvijali i omogućili izvedbu komplikovanijih dela. Iz tog razloga na masterklasu koji je održao fokus je bio na vibratu.
– Svaki muzički period – klasika, romantika, barok… traži posebnu vibraciju. Muzičar koji nema mogućnost da kombinuje različite vibracije u odnosu na delo koje svira je uskraćen, a nije toga ni svestan. To je možda i najteži deo sviranja, jer ako imate vibrato koji je anemičan, vi ste oduzeli sebi mogućnost da vas publika doživi u raskošnom smislu. Sve o čemu sam pričao sa mladim muzičarima može da se savlada – istakao je Kolundžija.
