Ako oni odustanu, izvorne melodije pašće u zaborav
Zrenjaninci retko imaju prilike da čuju zvuke gajdi, kavala, frule, okarine, klarineta, citre, fujare. Da se sa njima upoznaju godinama im pomaže Međunarodni festival tradicionalnih instrumenata „Rog Banata”. Organizuje ga Udruženje građana (UG) „Banatske gajde”. Zbog značaja koji je stekao za šest godina, trajao je tri dana, od 3. do 5. oktobra. Održavao se u Zrenjaninu, Novom Sadu i Beogradu.
Prve večeri, na sceni Kulturnog centra, nastupili su čuvari zaboravljenog etno-zvuka: Ognjen Ognjanović, Lazar Savić i Vanja Ilijev. Iz Rumunije je došao dr Lavinije Nikolaević (Lavinius Nikolajević). Iz daleke Španije, obreo se Serži Lijena (Sergi Liena), donoseći duh i melodije Aragona. Sa drugog kraja sveta, sa porodicom, doputovao je Vital Voronau, svirač i graditelj beloruskih gajdi (dude). Sastav „Kapela rej” koji predvodi čine njegova supruga Polina Voronau, violinistkinja, petogodišnja ćerka Bianka koja svira bubanj, i Ursula Oleksiak (violina). Slovačku je predstavljao Andrej Babiar.
GAJDE DOMINIRALE
Više o samom događaju ispričao je Vanja Ilijev, strukovni vaspitač za tradicionalne igre, osnivač i predsednik UG „Banatske gajde”, pokretač i direktor „Roga Banata”.
– Festival je posvećen prezentaciji savremene gajdaške prakse. Izvođači, koje su Zrenjaninci imali prilike da upoznaju, predstavili su se pevanjem i sviranjem tradicionalne muzike na različitim tipovima gajdi, kao i drugim arhaičnim instrumentima karakterističnim za lokalne zajednice iz kojih dolaze. Prvih godina bili smo usmereni samo na muzičare iz Srbije. Zanteresovanost umetnika i stručnjaka za ovo što radimo pružila nam je mogućnost da pozivanjem vrsnih svirača iz inostranstva, ne samo obogatimo program i publici omogućimo da vide i čuju tradiciju drugih, nego i da gostima predstavimo vrednosti našeg naroda – rekao je Ilijev.
REČI UČESNIKA
Pojedini muzičari preneli su iskustva. Od njih smo saznali kakvo je stanje u drugim zemljama, i kako vode računa o svojoj kulturnoj baštini. Andrej Veleslav Babiar je etnolog i metodolog za folklor, tradicionalne zanate, muzičke žandrove i graditelj je drevnih slovačkih instrumenata. Nastupa u inostranstvu, a u Zrenjaninu je drugi put. Kako je ispričao, često dolazi i u Belo Blato kod poznanika. Naši sugrađani su uživali u njegovom sviranju na gajdama, fujari i koncovki. Pratila ga je supruga Monika Zapletalova na citri.
– Vanja Ilijev je moj veliki prijatelj. Upoznali smo se na festivalu u Slovačkoj. Izuzetno cenim ono što radi. Borba za očuvanje starih instrumenata je teška, ali vredna. Ako mi odustanemo, sve ovo za tren može pasti u zaborav – rekao je Babiar.
Dr Lavinije Nikolajević, profesor je na Temišvarskoj akademiji za muziku i teatar. Predaje klarinet i svira moldavski kaval, frulu i okarinu. U našem gradu često boravi, jer ne dolazi samo u vreme Festivala. Publiku je upozanao sa zvucima Rumunije, rumunskog dela Banata i Moldavije.
– Mislim da je jako važno da postoji jedan ovakav događaj. Nije važan samo za nas koji se okupljamo, već i za publiku, naročito mlade. To je razlog zbog kojeg ga treba podržati, omasoviti i podići na viši nivo. Pre decenije mislio sam da će mnogi od ovih instrumenata nestati. Poslednjih godina situacija je mnogo bolja. Iz iskustva mogu reći da je omladina više zainteresovana, što me raduje – kazao je naš sagovornik.
U VOJVODINI TEŠKO, JUG PREDNJAČI
Lazar Savić, student bogoslovije, prvi put je u ravnici. Svira troglasne svrljiške, dvoglasne južnomoravske gajde i više od 14 različitih instrumenata. Kako je rekao, ljubav prema muzici stare Srbije nasledio je iz porodice.
– Kod nas je najbolja situacija i Svrljig se može pohvaliti da je ozbiljan baštinar etno-blaga. Mnogo je novih gajdaša i mladih koji se bave izvornim stvaralaštvom – ispričao je Savić.
Od prvih dana deo festivala je i Ognjen Ognjanović iz Bačke Palanke, virtuoz na troglasnim vojvođanskim gajdama. Prema njegovim rečima, čuvari zaboravljenog etno-zvuka nisu u zavidnom položaju. U gradu iz kojeg dolazi on je jedini gajdaš.
– Situacija je loša u Vojvodini, i Srbiji generalno. Izdvaja se jug. Zašto je to tako faktora je mnogo. Mislim da se ljubav rađa u porodici i zato se mora čuvati i negovati od najranijeg uzrasta. Omladini koju ovo zanima poručujem da ne odustaje. Kada nas vide neka budu slobodni da nas pitaju, jer i to mnogo znači – dodao je Ognjanović.
„Rog Banata” podržao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Organizovan je u saradnji sa Kulturnim centrom i Muzejem. Njegovu važnost uvidele su i druge eminentne ustanove: Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, Muzikološki institut i Odbor za etnomuzikološka istraživanja SANU, kao i Kulturni centar iz Futoga sa Festivalom nošnji i oglavlja „Biserna grana”.
Miroslava Malbaški Foto: Goran Mihajlov i volimzrenjanin.com
