FT1P („fali ti jedan papir”) – poznata je skraćenica iz komičnog serijala Dragoljuba LJubičića Mićka, koja opisuje bespomoćnost pred šalterom neke državne službe, u pokušavaju da se ostvari pravo ili usluga. Poslednjih godina namera nadležnih je da rešavanje administrativnih poslova olakšaju prebacivanjem u onlajn sferu. Cilj je da više ne bude obilazaka raznih šaltera, prikupljanja obimne dokumentacije, čekanja u redovima i gomilanja papira. Tako su uvođeni, između ostalog: informacioni sistem za prijavu rođenja deteta, elektronska aplikacija za vakcinu protiv korone, produženje pasoša i lične karte – a prošle godine i poljoprivredni portal „E-agrar”.
Krajem jula puštena je u rad tzv. e-pisarnica – „digitalni šalter koji radi 24 časa”. Ovu elektronsku uslugu moraće da sprovode sve opštine i gradovi. Za sada to uspeva trećina, među njima i Zrenjanin. O tome se staraju Služba informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i Odsek za poslove pisarnice Gradske uprave (GU), objašnjava predstavnik Odseka Miodrag Bogunović.
Zvanje profesora informatike stekao je na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin”. Ima 32 godine radnog iskustva: bio je nastavnik u školi, programer u privatnom sektoru i najduže – službenik u Gradskoj upravi. Rukovodio je Odeljenjem za IKT, a trenutno radi na unapređenju elektronske pisarnice. Jedan je od tridesetak akreditovanih predavača Nacionalne akademije za javnu upravu za oblast e-uprave i digitalizacije. Godinama drži obuke službenicima u mnogim gradovima u Srbiji, a nedavno je stekao licencu da vodi edukacije i u samoj Akademiji u Beogradu.
Kako se pristupa e-pisarnici?
– Najpre je potrebna registracija na portalu E-uprava. Prvi način za to jeste pomoću aplikacije na mobilnom telefonu koja se zove Consent ID. Ona se instalira, zatim se u Gradskoj upravi (kancelarija br. 53) dobiju parametri i odredi se PIN kod (šestocifrena šifra). E-upravi se od ranije može pristupiti i putem čitača lične karte, ali je sada preko mobilne aplikacije praktičnije.
Dakle, nekada se dolazilo u pisarnicu Gradske uprave, predavale su se prijave inspekcijama, zahtevi za različite usluge, prilagala se dokumentacija – a sada to polako prelazi na E-upravu. Kada se korisnik „uloguje”, može videti i svoje dosadašnje predmete i pokrenuti njihovu dopunu. Šta nudi e-pisarnica?
– Postoji tzv. katalog postupaka, odnosno spisak svih zahteva koji se upućuju Gradskoj upravi, koji je sada prenet na portal E-uprave putem e-pisarnice. To su definisani zahtevi iz svih odeljenja GU. Treba imati u vidu da je e-pisarnica usluga u povoju koja će se tek razvijati. Ne očekujemo da sve odmah stupi na snagu. Na primer, pojedini zahtevi traže podnošenje dokumentacije, što znači da kod kuće treba skenirati više dokumenata i zakačiti ih na portal. Razumem da ne poseduju svi skener. Takođe, zbog određenih tehničkih problema na čijem rešavanju radimo, trenutno ne funkcioniše dostava dokumenata u e-sanduče. Sa prethodnim koracima nema problema: stiže potvrda o prijemu predmeta, a moguće je i praćenje njegovog statusa: formiran, u obradi ili završen. Zrenjaninska GU je i ranije pružala elektronske usluge?
– Tako je, mi smo dosad koristili elektronsku pisarnicu koju je 2010. godine napravio kolega Dragan Marković, koji se u međuvremenu preselio u Nemačku. To znači da nam je većina predmeta u poslednjih 14 godina elektronski zavedena. Do kraja 2023. smo u potpunosti radili po tom starom programu, a koristimo ga pomalo i danas za arhiviranje ili pretraživanje predmeta. Od 3. januara ove godine radimo u novoj e-pisarnici.
Ideja njenog uvođenja, osim eliminisanja papirne dokumentacije, jeste da se uspostavi jedinstven sistem u zemlji, koji će objediniti registre više državnih organa. Inače, mnoge opštine nisu dosad imale nikakav elektronski sistem niti su imale angažovane informatičare, već su sve vodile u papiru. Neke lokalne samouprave su plaćale privatne firme da im izrade softver. Mi smo napravili sopstveno rešenje koje je funkcionisalo. Značajno je to što imamo IKT službu sa desetak zaposlenih koja vodi računa i o tehničkim i softverskim pitanjima GU. Mnoge opštine moraju da plaćaju firme čak i za sitne popravke računara. To znači da su ovdašnji službenici već bili uvežbani za uvođenje nove pisarnice?
– U suštini da, mada ona donosi izvesne novine. Zahteva koordinaciju svih u GU i precizno uspostavljanje zaduženja – ako jedan u lancu ne radi, poremeti sve.
Smatram da još uvek nisu svi zaposleni obučeni za rad u e-pisarnici. U Zrenjaninu se već tri godine ne raspisuju konkursi za usavršavanje službenika lokalne samouprave mada se za to uvek opredeljuje deo budžeta (oko pola miliona – milion dinara). Do sada sam kao akreditovani predavač držao obuke u desetak opština i gradova koji su ova sredstava realizovali (o elektronskoj pisarnici, GIS-u, upravljanju podacima…). Svaka opština treba za zaposlene da obezbedi bar tri obuke godišnje. Bez njihovog usavršavanja nema ni razvoja grada. I građane valja obrazovati o elektronskim uslugama koje imaju raspolaganju.
