Da je nauka poput umetnosti polje stvaralaštva, podseća Marko Ćurčin, samouki pronalazač iz malog mesta koji sanja o svetskim dostignućima. Ima samo 19 godina, a širina njegovih interesovanja i broj ljudi sa kojima sarađuje, potvrđuju da je u pitanju mladić koji stremi idealu „renesansnog čoveka”.
DEVET INOVATIVNIH REŠENJA
Njegov prvi zvanični veliki patent, za koji je dobio dve zlatne medalje na Međunarodnom festivalu inovacija, znanja i stvaralaštva „Tesla fest” 2021. godine, jeste „Laserski eliminator korova”. U pitanju je naprava koja uništava neželjeno bilje bez upotrebe pesticida i herbicida. Naš sagovornik živopisno dočarava kako je došao do prvog pronalaska.
– Zadesio sam se u seoskom ataru, a kako je bila sušna godina, pogled su mi prikovali zalivni sistemi postavljeni na zemlji gde je izniklo mnogo korova. Paralelno sa tim, u školi me je zaintrigirao nastavnik koji koristi laser u toku predavanja. Pošto sam uvek voleo fiziku, počeo sam da izučavam laserske objektive i svetla. Ubrzo se rodila ideja o laseru koji može termički da obrađuje biljke – navodi mladi pronalazač.
Počeci Markovog rada na inovacijama potiču iz detinjstva. U igrama je uvek konstruisao predmete od drveta, pravio smese za maltere, zidao kućice. Njegova samostalnost pleni i danas, jer Marko sve vreme bez naročite pomoći i mentorstva traži svoj put u nauci. Znanja je, kako kaže, sticao najviše iz knjiga, a savete je primao od svakoga – od profesora do automehaničara.
Marko za sada ima devet inovativnih rešenja, kako navodi, u rasponu od raketnog modelarstva do energetike. Među njima ima pronalazaka u fazi prijavljivanja.
– Patent treba da prođe inspekcijsku kontrolu, a pored toga, teško ga je registrovati bez finansijskih sredstava. Problem je što to država ne subvencioniše – kaže naš sagovornik. Ističe da Srbija nema istraživačke centre kao Japan, Kina ili Rusija, te da zato najveća podrška potiče od porodice, rođaka i prijatelja. Zbog toga je Marko odlučio da otvori prozor u svet i pokrene udruženje koje će se zvati „Internacionalna asocijacija inovatora”.
– Ovom organizacijom želim da privučem kolege iz bivših nesvrstanih zemalja, uz Rusiju, Japan i Kinu, pošto Evropa i Severna Amerika više nisu kontinenti inovacija – poručuje naš sagovornik.
NEMA SLUHA ZA NAUČNIKE
Marko želi da poseti zemlje Istoka, ali bi voleo da ostane da živi u Srbiji. Zadivljen je Rusijom i njenom kulturom, otkako je u četvrtom razredu srednje škole pročitao roman „Taras Buljba”, koji mu je i danas omiljeni. Ističe da Rusija stoji iza svojih naučnika i inženjera sa jasnim planom, za razliku od Srbije, koja za učene ljude nema uvek sluha.
Pored neodgovarajućih uslova, pronalazači u našoj zemlji, ističe Marko, susreću se i sa problemom zaštite patenata. Zbog toga planira da do kraja godine organizuje seminar o zaštiti intelektualne svojine, kojim bi uticao na promenu zakona.
Međutim, rodoljublje kod mladog Tomaševčanina ne jenjava i važno mu je da svojim radom afirmiše ovo podneblje. Ističe da mu je Nikola Tesla jedan od najvećih uzora.
– Zadivljen sam ne samo njegovim pronalascima, već i činjenicom da je isticao svoje poreklo. Nije mi najvažnija komercijalizacija niti rasprostranjenost patenta, već da pronalazak bude prepoznat kao delo jednog Srbina – navodi naš sagovornik.
Marko Ćurčin je završio Poljoprivrednu školu u Zrenjaninu, smer: veterinarski tehničar. Lane je dobio nagradu „Dr Đorđe Radić” koja se dodeljuje najboljim učenicima srednjih poljoprivrednih škola u Srbiji. Trenutno je na prvoj godini studija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, na novootvorenom programu: Poljoprivredna tehnika i informacioni sistemi. Može se reći da je brucoš iz Tomaševca više razočaran nego zadovoljan studijama. Na prvom mestu kritikuje kvalitet nastave.
– Osećam da mi fakultet ubija kreativnost. Stvari se rade šablonski i što je najgore, ne prati se novi razvoj tehnologija – ističe Marko. Ipak, to ne remeti njegovu istrajnost, budući da u svojim planovima ima razne projekte, seminare i sajmove. Trenutno je okupiran idejama o tome kako Srbije može postati nezavisna u pogledu korišćenja gasa kao energenta.
N. Kovačević
DRUGI HOBI
– Imam mnogo poznanika i prijatelja slikara kojima organizujem izložbe. Galerija „Macut” iz Novog Sada je najviše pomogla. Spajam lepo i korisno. Izložbeni prostori tako popunjavaju svoje termine, a slikarima pomažem u marketingu – navodi Marko Ćurčin.
