Može li se (pre)živeti od plate?

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u julu iznosila je 73.114 dinara, dok je istovremeno prosečna potrošačka korpa zabeležila vrednost od 86.839 dinara. Sledi da je potrošačka korpa za 13.725 dinara, odnosno čak za 19% veća od uprosečene plate. Zabrinjava i to da je medijalna neto zarada za jul 2022. godine bila 56.000, a minimalna oko 35.000 dinara. Proizilazi da polovina od ukupnog broja zaposlenih (njih više od 1,1 milion) mesečno zaradi između 300 i 475 evra.
Kada se iz ovog ugla sagledaju činjenice, postaje jasnije da ogroman broj građana koristi pozajmice od banaka kako bi mogao da spoji kraj sa krajem. O tome da se troši više nego što se zarađuje svedoče podaci Narodne banke Srbije o kreditima koje koristi sektor stanovništva. Ukupan dug fizičkih lica prema bankama je na kraju avgusta 2022. godine dostigao iznos od oko 12,3 milijardi evra. Avgusta 2021. ova dugovanja su iznosila 11,2 milijardi evra. Dakle, tokom poslednjih godinu dana građani Srbije su se dodatno zadužili za čak jednu milijardu evra.
Od ukupnih obaveza sektora stanovništva čak 44,2% se odnosi na gotovinske kredite. U pitanju su nenamenski zajmovi, koji se uglavnom koriste za finansiranje tekuće (svakodnevne) potrošnje. Ova vrsta pozajmica je tokom poslednjih godinu dana uvećana za oko 400 miliona evra, sa 5 na 5,4 milijardi evra (u pitanju je povećanje od 7,9%). Kada se na ovo dodaju potrošački krediti i oni za likvidnost, dolazi se do iznosa od 6,3 milijardi evra. Po osnovu zajmova uzetih za finansiranje kupovine stambenog prostora građani Srbije duguju ukupno oko 4,8 milijardi evra, što je 39,5% od ukupnih dugovanja prema bankama.
Kamatne stope su počele da rastu! Za novoodobrene gotovinske dinarske kredite sa rokom dospeća od jedne do pet godina banke su korisnicima u avgustu u proseku zaračunavale kamatnu stopu u visini od 12,09%, dok je ona pre godinu dana bila na nivou od 10%. Kamate su „paprene” kada su u pitanju dugovanja po osnovu kreditnih kartica (21,61%) i dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu (29,15%). Uprkos tome, obim u kojem građani koriste ove bankarske proizvode se ne smanjuje.
Iako se susret sa realnošću na ovaj način odgađa, izvesno je da će do njega doći. Pitanje je samo kada i pod kojim okolnostima. Inflacija i dalje raste, realna vrednost (kupovna moć) novca opada, izvesno je poskupljenje energenata itd. Postavlja se pitanje kako će se u takvim uslovima servisirati obaveze po osnovu kredita. Banke prilikom odobravanja gotovinskih pozajmica, po pravilu, ne uzimaju odgovarajuće instrumente obezbeđenja, tako da u slučaju krize, ovi zajmovi lako mogu postati nenaplativi.
Gubitke koji po ovom osnovu mogu nastati banke po pravilu prebacuju na klijente uvođenjem rigoroznije politike – povećanjem kamatnih stopa, skraćivanjem rokova otplate, pooštravanjem uslova za odobravanje kredita itd.
Tada prestaje brz i lak dotok novih pozajmica i sledi ulazak u negativnu dužničku spiralu, iz koje se teško izlazi.
Nivo zarada nije na zadovoljavajućem nivou, pa bi trebalo dobro proceniti i prilagoditi potrošnju sopstvenim mogućnostima. Rizici su veliki i ozbiljni. Kredite treba uzimati samo u slučaju krajnje nužde.