Ako ste poslednjih dana stare godine morali nešto da završite u nekoj od banaka (ne daj bože u više njih), onda sam sigurna da ste ostali „pod tenzijom” sve do dočeka. Uostalom, gde su najduži redovi, svako pre podne, u glavnoj ulici? Pa – upravo ispred banaka (ako ne računamo MTS, i tamo se večito čeka ispred vrata).
Srećom, postoje bankomati, ali ako je neophodno da potpišete neke papire, onda vam nema druge nego da se naoružate strpljenjem i – stanete u red. Kad-tad stići ćete do ulaznih vrata, portir će vam isprskati ruke asepsolom, uperiti onu spravicu za merenje temperature u žilu kucavicu iznad dlana (bože, šta ako mi je, zajedno sa pritiskom, skočila i telesna temperatura?) i propustiti vas u šalter salu.
– Treba da produžim dozvoljeni minus. Izgleda da mi je istekao, pa… Nisu me obavestili da mi ističe, ali…
– Jeste. Još 16. decembra.
Na moje (ozbiljno) gunđanje da je banka morala, blagovremeno, bar da mi pošalje neki mejl ili SMS, šalterska službenica je pokušala da mi objasni kako „oni” (viši službenici i njeni šefovi) uglavnom „rade od kuće”, pa to sve teče „malo usporeno”. – Ali, sad ćemo mi to. Pređite na onaj šalter da kupite menicu, pa se vratite kod mene.
Pogledam po sali: samo ta dva šaltera i rade. I ja sam zauzela oba. Takva im je bankarska procedura – 100 papira, 100 upitnika, 100 potpisa (plus parafi na poleđini obrasca) – nikad kraja, bezmalo sat vremena što na jednom, što na drugom šalteru. I priznajem da sam sve vreme, iznervirano, poluglasno, protestovala: – Čuj, rade od kuće, idi begaj. Ne mogu zbog korone. A za sve nas, na šalterima, nije korona…
Odjednom sam shvatila da se službenica, žureći da završi započetu proceduru, u stvari, solidariše sa onim što ja gunđam. – Ovde su ostavili samo dva šaltera, padamo s nogu. Verujte da ima „onih” koji od marta nisu kročili u banku.
Kad bolje razmislim, svi ti što „rade od kuće”, zapravo nisu ni potrebni. Oni su čist balast, i firmi, i nama klijentima. Menadžeri u ko zna koliko slojeva (viši, srednji, još viši, najviši), niko ne zna kolike su im plate i bonusi. Ali, oni odlučuju ko je višak, a ko može „od kuće”. Ove redove pred vratima, za dva jedina preostala šaltera, oni i ne vide. Jer za VIP klijente sve je, ne ni online, nego na telefonski zvrc.
