Najviše izvozimo u Nemačku i Italiju
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Stepen otvorenosti privrede, odnosno ekonomske zavisnosti od tzv. spoljnog faktora može se sagledavati na osnovu udela zbira izvoza i uvoza robe u bruto dodatoj vrednosti (BDV-u). Što je udeo veći, smatra se da je posmatrano područje zavisnije od ekonomskih odnosa (transakcija) sa inostranstvom i obrnuto.
Na osnovu raspoloživih podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) može se izračunati da je udeo obima spoljnotrgovinske robne razmene u BDV-u na nivou Republike Srbije 2023. godine iznosio 102%, što je znatno manje nego u slučaju regiona Vojvodine (138%) i područja Srednjobanatskog okruga (125,8%). Proizilazi da su Pokrajina (za 35%) i naš okrug (za 23%) više orijentisani na robnu razmenu sa inostranstvom u odnosu na prosek privrede kao celine.
U toku 2024. godine na teritoriji našeg okruga obim spoljnotrgovinske robne razmene (bez usluga) iznosio je oko 1,26 milijardi evra (izvoz 605 miliona evra + uvoz 659 miliona evra). Od toga, najveći deo su realizovala preduzeća sa područja Grada Zrenjanina (92,4%), dok je na ostale opštine otpadalo daleko manje – Novi Bečej (4,1%), Žitište (2,7%), Sečanj (0,5%) i Nova Crnja (0,3%).
U dinamičkom smislu, spoljna trgovina je poslednjih godina na ovom području beležila dinamičan rast, što je usko povezano sa realizacijom ulaganja i početkom rada kompanije „Linglong”. Naime, na teritoriji pet srednjobanatskih lokalnih samouprava obim robne razmene sa inostranstvom je gotovo dupliran (+99,8%) u 2024. godini (1,26 mlrd. evra) u odnosu na 2020. kada je iznosio 633 miliona evra.
Najveća izvozna tržišta za ovdašnja preduzeća u protekloj godini su bila: Nemačka (24,5%), Italija (15,3%), Rumunija (9,3%), SAD (5,1%), Turska (4,6%), BiH (4,6%), Hrvatska (3,4%), Severna Makedonija (3,2%), Mađarska (3%) i Poljska (3%). Sa druge strane, lane se najviše uvozilo iz Kine (32,7%), Nemačke (21,4%), Italije (8,6%), Tajlanda (4,8%), Rumunije (4,4%) itd.
Vodeći izvoznici iz Zrenjanina su: „Linglong”, „Drekslmajer”, „Essex Solutions Balkan”, „Dijamant”, „Novares Serbia”, „Geze”, „Modital”, „Mehler protective system” i „Dafar”, dok se iz drugih opština ističu „Van Drunen farms Evropa” (iz Banatskog Karađorđeva) i „Italtex-intimo” (iz Novog Miloševa).
Privrednici sa teritorije Srednjobanatskog okruga su u toku 2024. godini ostvarili deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom u vrednosti od 53,7 miliona evra. Pri tome, najveći suficit ostvaren je sa Italijom (39 mil. evra), a najveći deficit sa Kinom (blizu 215 mil. evra).
Za srednjobanatsku, a posebno zrenjaninsku privredu, je od naročitog značaja to što se najvažniji spoljnotrgovinski partneri iz EU (Nemačka i Italija) suočavaju sa poteškoćama. Prema podacima MMF-a, u 2024. u Nemačkoj je zabeležen pad BDP-a (-0,2%), dok je u Italiji bio prisutan tzv. nulti privredni rast (+0,6%), pri čemu ni projekcije za 2025. godinu nisu mnogo optimističnije – u Nemačkoj se očekuje rast od 0,3%, a u Italiji 0,7%. Nikako se ne smeju izgubiti iz vida ni moguće negativne posledice nedavno uvedenih američkih carina, koje će pogoditi proizvođače guma, posebno za kamione i autobuse, kao što je „Linglong”.
